⚡DAR⚡ |Z A V R Š E N A| ✔️

VREME JE DA SE POZDRAVIMO

Verujem da je sve, što se dešava u našim životima, sa razlogom. Čak verujem da se sa Kevinom i sa mnom ovako moralo dogoditi iz nekog posebnog razloga. Univerzum ima plan za sve, pa čak i za Dženis Hatavej. Nisam sigurna koliko će joj se dopasti ono što nameravam uraditi ali bi trebalo da je do sada naučila da pojedini ljudi ne vole kada ih neko laže. Sama je to rekla Frediju a sada je uradila isto. Zarad čega? Višeg cilja? 

Za vreme pauze za ručak sišla sam u školsku menzu, mesto gde se sve pametnice sastaju. Znala sam da ću tu pronaći Džojsa. I bila sam u pravu. Sedeo je u jednom ćošku pored prozora. Pogled se prostirao na školsko dvorište gde su uglavnom sedeli popularni. Nikada mi nije bila jasna ta logika ali se nisam ni preterano umarala istom. Jela sam tamo gde sam želela bez obzira na to šta će ostali reći ili misliti, što ne mogu reći i za ove ljude. Prošla sam između nekoliko betonskih stubova koji su bili okruženi stolovima kako bih dolša pravo ispred Džojsa. 

-Zdravo Džojs. Imaš li trenutak da porazgovaramo?- 

Džojs je zbunjeno odložio svoju knjigu dok su ostali oko njega ućutali. Valjda su očekivali da ću ovde reći to što imam. Ipak, ja sam sačekala nekoliko trenutaka dok se Džojs nije izvukao i pošao sa mnom u hodnik ispred.

-Izvini što sam te prekinula u ručku.- rekla sam pomerivši se u stranu.

-U redu je. Više sam zbunjen time što želiš razgovarati sa mnom. Ne znam o čemu bismo imali razgovarati.-

-Dobro, razumno je što to misliš jer nikada zapravo i nismo razgovarali. Elem, preći ću na stvar. Radi se Dženis. Trebalo bi da porazgovaraš sa njom.-

Džojsovo raspoloženje se naglo promeni kao i njegova osećanja. I mada mi to nikako nije trebalo u ovom trenutku, možda bi trebalo da pronađem naćin i saznam čemu to negodovanje odjednom. Ja znam da je on voli, videla sam i osetila to.

-Nema se tu šta razgovarati. Par puta sam joj pomogao sa matematikom, nije da se družimo...-

-Ali te je ipak pozvala na proslavu svog rođendana, zar ne?-

-Kako ti znaš za to?- zapanjeno je upitao. Nisam ništa odgovorila, sada je najmanje bitno kakao ja znam sve. Podigla sam obrvu ali Džojs nije prestajao: -O moj bože! Istina je! Ti vidiš stvari!- konstatovao je i dalje ne verujući u sopstvene reči.

-U redu je Džojse, nisam došla da razgovaramo o meni. Molim te, razgovaraj sa Dženis. Isto kao što znam da te je pozvala na žurku znam i da pati, a ti je možeš usrećiti. Ako dopustiš da ode, napraviće najveću grešku svog života i biti zauvek nesrećna, a to bi moglo i tebe da povredi. Samo razgovaraj sa njom. Važi?-

Sklonila sam kosu sa lica trepnuvši par puta kako bih rasterala suze koje su počele da se skupljaju u uglovima mojih očiju. Džojs se namrštio i odmahnuo glavom gledajući zamišljeno u pod.

-Džojse?-

-Ne, Helen. Mislim da je kasno da izigravaš kupidona sada. Teško je voleti nekoga ko toliko voli drugu osobu umesto tebe.-

Shvativši da će se predati zgrabila sam ga za ramena i prodrmala što ga je trglo na momenat.

-Hej! Slušaj me! Tamo je devojka koju voliš, i koja ne zaslužuje da pati zato što ti nisi imao snage da se do kraja izboriš za ono što vredi, vas!-

Pustivši njegov džemper on se odmakao par koraka od mene. Nije mi bila namera da ga prestravim, ali morao je neko da ga natera da preduzme inicijativu.

-Dobro, pronaći ću je posle. Ali ne obećavam da će se bilo šta promeniti zbog našeg susreta.-

Oh, promeniće se mnogo toga, prijatelju.