⚡DAR⚡ |Z A V R Š E N A| ✔️

TEST POVERENJA

Besciljno sam šarala pogledom preko drevnih ploča a pojma nisam imala šta je ispisano na njima. Ova situacija počela je ozbiljno da me nervira. Jedino gde mogu pronaći odgovor mogla bi biti knjiga vračeva. Pažljivo sam je izvadila i otvorila počevši da listam stranice u potrazi za rešenjem, dok su se u pozadini Lukas i Kevin raspravljali oko toga kuda bi zaista trebalo da prođemo.

-Prestanite obojica smesta!- nervozno sam dreknula zadobivši punu pažnju. -Ovde je možda rešenje, ali zaista ne mogu da razmišljam ako ćete vas dvojica da se raspravljate, i to baš sada. Potrebni su nam oni kamenčići.-

Obojica su ućutala i čekala moje sledeće reči. Ipak, kako je sve ovo krenulo verujem da neću skoro završiti. Ta knjiga je ogromna i ima svačega u njoj.

Čini mi se kao da su dani prošli pre nego što sam dospela na stranicu sa vrlo zanimljivim crtežom. Bilo je to upravo polje na kojem smo se nalazili. Na kraju polja su bile statue od kamena a u polju su bile naslikane ploče. Umesto reči koje su ovde ležale u knjizi su bile naslikane slike. Kada se malo bolje pogleda to su slike zamki. Na nekima su i životinje ili drveće, a na drugima su zamke. 

-Pogledajte ovo!- ushićeno sam im prišla.

Lukas je preuzeo knjigu kako bih mogla da pokažem na šta konkretno mislim. Pokazala sam im slike što ih je obradovalo. 

-Dobro, navodi me. Idem po to kamenje.- rekao je Kevin.

Instiktivno sam ga uhvatila za ruku kako bih ga sprečila. Osetila sam Lukasov iznenađen pogled na sebi dok sam polako ispustila Kevinovu ruku iz svoje.

-Mislim da bi ja trebalo da odem po to. I onako je to naša misija. Ti si ovde samo da dovršiš sve.- rekla sam pokušavši da prikrijem svoje prave namere.

-Neće niko od vas da ide. Ja sam i onako najstariji.- rekao je Lukas utrapivši mi knjigu u ruke.

-Jesi li siguran?- pitala sam skeptično.

Pogledao me je sa nekim ironičnim osmehom na licu, -Ne, ali ti verujem Helen. Ne bi dozvolila da mi se nešto dogodi. Zar ne?-

Pitanje me je iznenadilo zbog čega sam ućutala na trenutak, naravno da ne bih, nikada, ali nisam imala pojma da mi toliko veruje. 

-Naravno da ne bih!- samouvereno sam rekla.

-Odlično, onda neka ovo bude naš test poverenja.- odlučno je rekao.

-Dobro onda. Kreni od leve strane.- rekla sam gledavši u knjigu.

Lukas je prešao na levu stranu polja tačno ispred prve pločice, daleko od mene i Kevina čekavši da mu saopštim sledeći korak.

-Polje se sastoji od dvadeset ploča po redu, imaš ukupno devet redova za preći! Četvrta ploča na desno!-

Moje uputstvo bilo je dobro jer se ni jedna zamka nije aktivirala. Nastavila sam da tragam za sledećom pločom.

-Moraš hodati međuprostorom do trinaeste ploče na desno!-

Dok je Lukas koračao polako između redova ploča Kevin mi je uputio pogled. Uzvratila sam na momenat pre nego što sam nastavila da tražim sledeću Lukasovu destinaciju.

-Helen, izvini na mom ponašanju ali umalo da nas otkriješ.- šapnuo je.

-Znam, ne brini. Ipak si uspeo da se izboriš sa situacijom. Ne znam šta ti je palo na pamet da se sam prijaviš ali srce mi je stalo kada si rekao da ćeš ti da ideš.- odgovorila sam ne skrenuvši pogled sa knjige, -Drugo polje ulevo!- viknula sam Lukasu.

-Znaš da bih sve uradio za tebe. Naš plan još uvek važi?-

-Naravno. Šta ti pada na pamet? Sedma ploča desno!-