⚡DAR⚡ |Z A V R Š E N A| ✔️

ISTINU JE TEŠKO PRHVATITI

Da mi je neko rekao prošle godine da ću ovaj letnji raspust da provedem u ludoj potrazi za nekakvim tragovima koji vode do najvažnijeg cilja u mom životu, pa rekla bih mu da je to suludo. Još dve nedelje i škola će biti zvanično gotova! Mislim da bi bilo izlišno govoriti o tome koliko sam uzbuđena zbog toga kao i zbog činjenice da više neću morati da posećujem tu ustanovu u kojoj su mi se dogodile razne, ne tako dobre stvari stvari. Najviše će mi doneti olakšanje što neću morati da viđam Kevina. Uz celu pripremu predstave čija je premijera za tri dana i njegovo konstantno presretanje po hodnicima škole, malo je reći da želim što pre da prekinem to. Smiriću se tek kada budem daleko od njega, moja osećanja su još uvek tu ali kao što sam i obećala sebi dobro ih sakrivam svaki put kada se nađem u njegovoj blizini. Otkako sam započela ovu potragu dosta stvari se promenilo u mom životu. Lukas i ja smo bliskiji nego što sam to mogla da zamislim na početku našeg poznanstva, ipak Alis i njena porodica su se nekako udaljili od mene. Verovatno je to sve moja krivica jer više ne razgovaramo i ne provodimo vreme zajedno kao nekada. Bilo bi krajnje vreme da porazgovaram sa Lenom i Bredom o pojavi mog brata. Oni su razumni ljudi i ja znam da mi nikada ne bi zamerili ako bih im rekla da odlazim. Ono što mene brine je Alisina reakcija. Znam da sada izlazi sa Ijanom i da neće ostati sasvim sama ako ja odem, sa druge strane ne bih želela da se naše prijateljstvo završi mojim odlaskom. Lukas i ja imamo sve izglede da ćemo uskoro saznati celu istinu iz maminih hronika. I jedini razlog zašto me Alis više ne ispituje o toku istraživanja jeste taj što se plaši da ću uskoro otići. Čudno, ali moram priznati da i obični ljudi osećaju neke stvari. Alis svesno izbegava temu oko potrage jer se plaši da će me izgubiti, ja sa druge strane takođe ćutim jer se plašim da kada odem zaista ne upropastim sve i tako zajedno ćutimo dok se naši strahovi uvećavaju iz dana u dan. Toliko je teških i turobnih misli nad mojom glavom da ne mogu da se nateram ni da pročitam komadić maminih beleški. Lukas će uskoro doći a ja nemam ništa. Dogovor je bio da svako pripremi tragove koje je našao i ono što bismo uradili kada se satanemo jeste uklapanje i hronološko raspoređivanje. Ovog puta sam odlučila da se sastanemo kod Alis, ponovo, jer je kuća bila potpuno prazna danas, a i Dejv me je počeo izluđivati u poslednje vreme sa svojim neslanim šalama svaki put kada bih se pojavila. Ne znam šta nije u redu sa tim čovekom.

-Helen?- dozvao me je Lukas iz hodnika.

-U boravku sam!- doviknula sam i ustala da ga dočekam na vratima sobe.

Lukas me je zagrlio i potom prošao, spustivši svoje stvari na stakleni sto udobno se smestivši u kožnu fotelju. Pre nekoliko dana mi je priznao da mu je to nekako omiljeno mesto za sedenje kada dođe kod mene. Sela sam odmah pored na dvosed i uzurila u hronike koje naravno nisam pročitala zbog mojih dosadnih misli. Osećam se kao da nisam pročitala lektiru za školu, a Lukas je profesor koji će da me ispituje.

-Izvini Lukase, nisam uspela da ih pročitam.- 

-Šta se dešava Helen? U poslednje vreme si nekako odsutna.- konstatovao je očekujući objašnjenje.

Zaista ne znam da li bi bilo dobro sada potezati pitanje mog odlaska za koji znam da će se dogoti kad-tad. Tako smo blizu velikog otkrića a moje misli bi samo stvorile dodatni pritisak.

-Ma ništa, samo samo malo ometena zbog dešavanja u poslednje vreme, to je sve, a i pokušavam da završim školu u roku kako bih bila spremna da se posvetim ovome maksimalno kasnije.-

-To mi je jasno, i rekla si mi to i prethodni put kada sam te pitao isto pitanje. Dakle?-

-Oh, dobro! Malo sam nervozna zbog toga što ću uskoro otići a Alis i ja baš i ne razgovaramo u poslednje vreme...-

-Helen, znaš da kada se sve ovo završi uvek možeš da se vratiš?-

Klimnula sam glavom, -Naravno da znam to, ali bez obzira na sve to neće učiniti da se ne osećam ovako. Još uvek ne znam kako će ona na to gledati. Mogla bi da se naljuti ili da shvati sve pogrešno.-