~Hello Dubai

260 32 86
                                    

(Iii evo mene opet xD Dakle radnja iducih nekoliko nastavaka se zbiva u Dubai-u ..ako sam napisala kako treba hahah, uglavnom, spremam vam puno toga tako da, enjoy)

"You can't be mad at me so long."

Lisa's POV

Kofer, tu. Neseser, u koferu. Fen, u koferu. Pegla, u koferu. Stvari za plažu, tu. Jesam nešto zaboravila?

"Sarah, jesi sve uzela?"

"Nemam pojma, ali ako nešto i nisam, vjerojatno ću se sjetiti tek kad stignemo. Tako da, jesam."

"U redu, idemo. S ostalima se nalazimo na aerodromu?"

"Da. Rekli su da ih čekamo ispred kod onog kioska."

S dva ogromna kofera, izađemo iz stana.

"Hoćemo liftom?"

"Jel ti želiš stići na avion za Dubai?" Zastanem čekajući njen odgovor.

"Pa, da. Zato i kaž..."

"E pa ako želiš, onda idemo stepenicama. Ne pitaj zašto." Prekinem ju.

"Ali, na petom sm..."

"Nije me briga na kojem smo katu. Silazi."

"Joj dobro... Kako si ti teška osoba." Uzdahne i polako krene spuštati kofer niz stepenice.

"Težak je Lisaa!"

"Joj daj ne pekmezi se! Daj taj kofer!" Istrgnem ga iz njenih ruku i s dva velika kofera krenem prema dolje.

"Lisa?"

"Moliiim?!" Zastanem i okrenem se prema njoj.

"Jel se ljutiš na mene?"

"Iskreno, imaš sreće da te nisam vratila u stan i zaključala. Ali ne ljutim se. Samo prestani šizit za svaku sitnicu."

"Oprosti, uzbuđena sam!" Vrisne od sreće. "Dubaii, stižemoo!"

Kad napokon siđemo niz stepenice, odahnem. "Što si ti natrpala u taj svoj kofer?"

"Pa sve što mi je potrebno za tri tjedna."

"Svoj kofer sam mogla skoro nositi na malom prstu, a zbog tvog sam skoro bubnula niz stepenice. Dva puta!"

"Nisam valjda trebala otići na more nespremna?"

Samo uzdahnem i odmahnem glavom izlazeći iz zgrade. Vani nas već čeka taksi.

Čovjek koji vozi taksi preuzme kofere. Čim primi Sarin kofer prostrijeli nas pogledom i jedva ga strpa u prtljažnik. Sarah se samo nevino nasmije i sjedne u taksi.

"Na aerodrom, po mogućnosti brže jer ćemo zakasniti." Kažem, vozač kimne i krene jurcati njujorškim ulicama.

Za petnaestak minuta već smo bile tamo. Pružim vozaču novac. "Zadrži ostatak." Kažem, na što se on prisili na osmijeh i poželi nam sretan put.

Čim izađemo iz taksija, kod kioska ugledamo četvoricu mamlaza.

"Dobro koliko vam treba?" Kovrčavi će nervozno gledajući na sat.

"Pitaj Lisu, zbog nje kasnimo."

"Hm, ne znam samo tko se šminkao četrdeset i pet minuta." Odvratim istom mjerom.

"Koliko mi je poznato, ti nisi htjela ići liftom."

Nick, Luke i Kristian razmijene nekoliko zbunjenih pogleda, a Harry se prigušeno nasmije.

"Hoćemo mi požurit na avion ili ćete se vas dvije svađat još pola sata?" Upita Nick.

"Pa šta čekaš, kreni!" Viknem smijajući se.

Through the dark ~h.s.Where stories live. Discover now