Through the dark ~h.s.

~Priča mog života

(Pripremite maramice)

"There's still a little bit of your taste in my mouth. It's still a little hard to say what's going on. There's still a little bit of your ghoast, your witness. There's still a little bit of your face I haven't kissed. There's nobody like you. I've tried goodbye a hundred times, not one of them true. Nobody like you."

Ulazimo u hotel i dogovaramo se oko večere.

"Mogli bismo jednostavno ostati ovdje i večerati u ovom  restoranu." Luke kaže tipkajući na mobitel. Fali mi moj mobitel.

"Ili bismo mogli otići u neki fora, egzotični restoran." Sarah se ubaci.

"Neka, to čuvaj kad te Kris bude vodio na romantičnu večeru. Sad nam je bitno samo da se dobro najedemo. Umirem od gladi." Kaže Nick. Sarah i Kris samo razmijene neki tupavi pogled.

"Umm, mislim da ću preskočiti večeru. Nisam gladna i umorna sam." Tiho kažem, ali dovoljno glasno da me čuju.

"Ja isto preskačem, nisam ja za takvo nešto. Mogao bih večeras malo izaći, čuo sam da ima dobar klub u centru." Harry zamišljeno kaže.

U isto vrijeme svi krenemo prema sobama. Prvo otključamo hodničić, a zatim uđemo i otključamo sobe.

Sarah se odmah žurno krene spremati za večeru. Obuče elegantnu zelenkasto plavu haljinu do malo ispod koljena s volančićima na rukavima. Na brzinu osuši kosu i našminka se. Obuje bijele štikle s manjom petom koje idu u špic.

"Lis, stvarno nećeš večerati?" Pogleda me zabrinuto.

"Nisam gladna. Mislim da ću se spremiti i odmah u krevet."

"Da ti donesem neki sendvič ili nešto?"

"Nema potrebe."

"U redu." Priđe mi i poljubi me u čelo. "Vjerojatno ćemo se zadržati, čula sam da atmosfera nakon večere u dvorani bude divna. Tako da, idem ja."

Ja preko kupaćeg koji je još na meni obučem kućni ogrtač i izađem za njom na hodnik.

Luke, Nick i Kris su već spremni i čekaju samo na Sarah.

"Harry stvarno ne ide?" Sarah upita Krisa.

"U kupaonici je i trenutno se sprema za izlazak. Potrajat će."

Sarah mi priđe. "Čula sam da ti nije bilo dobro neku večer i pretpostavljam razlog. Tako da, čuvaj se. Ako nešto zatrebaš, zovi onog manekena, neće on još dugo van." Tiho mi kaže tek da ja čujem.

Namigne mi, a zatim svi odu.

Ja uđem unutra. Prvo se istuširam kako bih saprala sol sa sebe, a onda osušim kosu. Obučem crnu majicu na bretele i bež trenirku.

Bacim se na krevet i zabuljim se u strop.

Skoro zaspem. Odjednom, prozor koji je bio otvoren se snažno zalupi skupa sa zavjesom. To me uplaši te poskočim.

Vani uopće nema vjetra, ne znam zašto se prozor zalupio. Odlučim to zanemariti i ponovno pokušam zaspati.

Zatvorim oči, ali san ne dolazi. Pred očima mi je mrak i u sobi mrtva tišina. Toliko je tiho da čujem svoje disanje.

Okrenem se nekoliko puta na krevetu, ali ne mogu zaspati kako god se namjestila. Kapci su mi teški i spava mi se, ali ništa.

Odlučim popiti tabletu za spavanje. Ustanem iz kreveta i osjetim jaku vrtoglavicu. Toliko jaku da skoro padnem. Vjerojatno sam danas previše dugo ležala na suncu.