lou » larry

Chapter ninteen.

Sjedili smo u njegovoj sobi već par minuta u potpunoj tišini. Bojala sam se čak i disati. Bilo je čudno. Sjedila sam tako blizu osobe koju volim. Igrala sam se nervozno sa svojim prstima i pogledala u njega. Radio je isto što ja.

- Što se desilo sa nama? - pitao me je i pogledao u moje oči. Ugrizla sam se za usnicu dok sam gledala njegove skoro ugašene zelene oči. Izgledao je i previše tužno sa moj ukus. 

- Ne znam. Ti bi to trebao objasniti meni. Ipak si se ti izderao na mene. - rekla sam tiho i dalje proučavajući njegove tužne zelene oči. Prošao je rukom kroz kosu.

- Bio sam kreten. Čuo sam tvoj razgovor sa menadžerom. Polovičan vjerovatno jer se Staša dobro izvikala na mene i ošamarila me, što govori da ona govori istinu. Zaslužio sam, priznajem. - prošaputao je i izmamio ogroman osmijeh na mojim usnama. Staša ga je ošamarila. Znam da imam najbolju prijateljicu, nije tajna. Pogledao je prema meni. - Još uvijek me obrazi boli. Dobro udara za curu. - Harry je dodao i nasmijala sam se još šire. Želio je to.

- Vjerujem da bi te sada izljubila. Uvijek je voljela tući ljude. - rekla sam sa osmijehom. Pogotovo one koji su me povrijedili. On se samo nasmijao i gledao me.

- Žao mi je, volio bih da mogu vratiti glupo vrijeme ali ne ide. - rekao je tiho i prošao rukom kroz kovrdžavu kosu.

- Nije potrebno vraćanke vremena ako me i dalje voliš. - rekla sam na što se on samo nasmijao.

- A koga bih mogao voljeti osim tebe? - rekao je i digao se na noge, prilazeći mi i lagano me dižući na noge u samo sekundi vremena. Obgrlila sam rukama njegov vrat i spojila naše usne. Nije mi trebalo dugo da mu oprostim. Slaba sam na zelene oči i kovrdžavu kosu. 

- Lou, da li treba nekon pre.. - čula sam Stašin glas i zakikotala sam se na njegovim usnama. Odvojila sam se i pogledala u zbunjenu Stašu. 

- Mislim da si ga dovoljno prebila. - rekla sam i pogledala u Harrya koji me je samo gledao. - Od sada ću ga ja biti. - namignula sam mu i on se samo nasmijao, čuvajući me blizu njegovih prsa. 

- Staša mislim da sam tek ozdravio, ne trebaju mi batine u skorijoj budućnosti. - rekao je sa osmijehom i poljubio me u čelo. Čula sam Stašu kako se kikoće i izlazi iz sobe. - Opasna ti je prijateljica. - rekao je, široko smiješeći se. Klimnula sam glavom i gledala sam ga. - Malo sam se propio ako ćemo iskreno. - rekao je i pogledao tako da me ne gleda u oči.

- Kako misliš propio? - pitala sam ga tiho, gledajući u njegovo lice. Znala sam da nešto nije uredu jer me je obično gledao u oči kada bi razgovarali.

- Postao sam alkoholičar. - rekao je i sada me gledao oči u oči. Osjetila sam lagano bol u stomaku jer mi je bilo žao da sam ga ja pretvorila u takvo što. Naravno, nije htio razgovarati. Pogrešno je čuo, ali svejedno. Ja sam krivac za to.

- Uspjet ćemo prebroditi to. - rekla sam i lagano prstima prešla preko njegovih obraza.

- Ti si prva koja to zna. Želim da budeš uz mene. Doktor mi je preporučio lječenje ali bez tebe nije baš imalo smisla. - rekao je tiho i pogledao me. Nasmijala sam se i prošla rukom kroz njegovu kosu.

- Sada ima smisla.. Mogao bi se izliječiti dok bebica ne dođe. - rekla sam i osjetila njegovu ruku na stomaku. 

- Za ovo se vrijedi žrtvovati. - rekao je tiho, ali dovoljno glasno da ga ja čujem. (...)

- Dobroo jutrooooooooo! - čula sam pet glasova. Htjela sam ih izgurati iz sobe, spavam. Ili bar pokušavam. 

- Lou budi se odmah. - čula sam ženskasti, Stašin, glas. Netko je sjeo pored mene. Osjetila sam prste kako prolaze kroz moju kosu. Harry. - Idemo u kupnju. Harry želi da kupujemo neke stvari za maleno bebče. - Staša je rekla uzbuđeno. Pogledala sam u Harrya koji se smijuljio. 

- Spava mi se. Reci im da odu.. - prošaputala sam Harryu i on je samo pogledao prema njima. Nasmijala sam se kada smo ostali sami. Nekako sam se podigla u sjedeći položaj i ušuškala se u njegovo tijelo. Dignuo me je na njegovo krilo i nasmijao se lagano, ljubeći moje čelo. 

- Kako ste ti i moja bebica jutros? - rekao je tiho, i dalje naslanjajući svoje usne na moje čelo.

- Rekla bih super. Ali puno bolje smo od toga. - rekla sam i on me je pogledao. - Oh i nedostajale su nam puno tatine zelene okice. - rekla sam, gledajući ga. Nasmijao se.

- I meni mamine plave okice. - rekao je i nakon par sekundi naših poljubaca i gluposti, htjela sam kavu i to jako puno. Nekako smo se podignuli i on mi je pomogao da navučem jučerašnju odjeću. On je obukao nešto i objasnio Staši i Niallu koji su htjeli ići u kupnju sa nama da nas pričekaju. Harry je brinuo o meni kao o malo vode u pustinji. Pazio je na mene, polako smo hodali ulicom i čuvao me je za ruku čvrsto. Mnogo novinara je bilo oko nas. Naše osiguranje je pokušalo da ih odgurno no nije baš išlo. 

- ODMAKNITE SE. OVO JE POSLJEDNI PUT DA VAS MOLIMO. - Paul se derao, čuvala sam čvrsto Harrya koji je čuvao moju kavu i kesicu jer sam vidjela neku majicu i rasplakala se, hormoni, kada mi je Harry rekao da ne možemo sad kupovati odjeću. Da, malo sam luda kada sam trudna. No, Harry mi je kupio majicu i sada smo pokušavali doći do centra u kojem smo se dogovorili da ćemo kupovati odjeću za bebicu. Harry je bio crven u licu i htio ih je pobiti sve, no čuvala sam ga više nego čvrsto i nije mogao pusititi moju ruku. No, osiguranje se odmaknula nakon što se Harry izderao da smo zajedno i nekako smo pobjegli u šoping centar. Čuvala sam se sada već lagano na Harryu jer sam imala ogromne bolove u stomaku, a i lagano mi se mantalo. Harry mi je pomogao da sjednem i odmorim malo na klupici. Pružio mi je kavu koju sam rado primila i pila. Poljubio me je u čelo i čučnuo ispred mene, gledajući me.

- Blijeda si.. Jesi sigurno da si uredu? - pitao me je i pogledala sam ga, nakon što su mi oči bile zatvorene par sekundi. Klimnula sam glavom. - Ne želim biti dosadan, ali volim te pa se i brinem. - rekao je i malo sam se nasmijala.

- I ja tebe volim, Styles.

____________________________________________________
i to smo riješili. kako vam se sviđa? nije predugo, takve su oklonosti. hah uglavnom uživajte x +15 komentara ponovo?