OUR ROAD [NIALL & HARRY][SERBIAN]

6

6PART

***Ana***

Što smo se više približavali bolnici, sve sam više tonula. Iako sam se psihički pripremila, nije mi bilo svejedno videti rođenu majku kako njeno mrtvo telo leži tako bespomoćno. Sela sam pored njenog tela, uhvatila je za ruku dok su mi kroz glavu prolazili svi lepi trenutci koje sam imala sa njom. Da nije bilo nje, nebi bilo ni mene, ne bih imala koliko-toliko dobar život. Žao mi je što joj to sve nisam vratila na način koji zaslužuje...

Plakala sam, slamalo me je to, iako sam bila dovoljno stara da razumem neke stvari, nisam se mogla pomiriti sa činjenicom da nje više nema. Obrisala sam suze, ustala sa stolice, ispravila se i izrekla rečenicu koju sam posvetila mami.

„Neću plakati više, obećavam. Ostaću jaka, za tebe, znam da bi to želela, znam da si mi to od uvek govorila. Boriću se za sebe, ali sve što želim je da budem dobra osoba kao ti...Zauvek ću te voleti mama!". Izgovorila sam to i obrisala zadnju suzu sa lica. Izašla sam iz mrtvačnice. Tu su me dočekali Niall, Harry i Tina koja mi je prišla u zagrljalj.

„Moraš biti jaka, Sweet little girl", prošaputala mi je Tina.

„Hoću", rekla sam sa malo mrštenja, nisam volela da me neko zove mala iako nisam bila visoka, ali to je moja Tina i sve joj je dozvoljeno. U zagrljaju su nam se pridružili i Niall i Harry.

***Niall***

Napolju smo pričali sa doktorom koji je brinuo za Aninu majku, rekao nam je sve detalje koji su nam bitni, isto tako je rekao da će pogreb biti obavljen sutra.

Nakon što se Ana vratila, Tina joj je prišla I zagrlila govoreći joj da mora da bude jaka. Ubrzo posle toga zagrlili smo ih I Harry I ja dajući joj doznanja da smo tu za nju.

„Ana od sada ćeš živeti sa nama.", rekao sam joj na šta me je ona zbunjeno pogledala.

„J-Ja ne mogu.", izgovorila je i spustila pogled.

„Zašto?", upitao sam

„Jednostavno nije u redu da ostanem da živim kod vas. Niall, ne poznajemo se dovoljno a sada jedino želim da budim sa Tinom."

„Niall!", uzviknuo je Harry,"pusti mene."

Klimnuo sam glavom i dopustio mu da pridje Ani.

„Ovako, Ana, znam da sada želiš da se vratiš svojoj kući i budeš zajedno sa Tinom, ali razmisli bolje. Ako se vratite tamo, od čega ćete živeti i kako ćete uspeti same da krenete od nule. Znam celu vašu priču i jako mi je žao zbog svega što se vama dvema dogodilo. Mi smo se dogovorili da se preselite kod nas jer nam nesmeta to i želimo da vam pomognemo. Istina je da se ne poznajemo puno, svega tri dana ali je to dovoljno da svi mi možemo nešto da zaključimo a to je da možemo živeti zajedno. Znači da formulišem naše pitanje:"Da li ti i Tina želite da živite kod nas?"

Kada je Harry završio pogledao sam u Anu i Tinu, njih dve su razmenile par pogleda i prošaputsle nešto ali nisam uspeo da čijem.

„Pristajemo, ali moramo sutra posle pogreba da odemo u našu kuću kako bi pokupile naše stvari i ostavila ključ od kuće mom ujaku.", rekla je Ana odlučno stavši pored mene.

„Super!", uzviknuo sam.

Povratak kući je bio jako tih isto tako je prošao i ostatak dana, niko ništa nije progovarao a nije ni bilo povoda za priču.

„Niall, moraš naći način da oraspoložiš Anu. Sada je u osetljivim godinama i ono što najmanje treba jeste da pati. Nadji neki način, znam da ti to možeš.", rekao je Harry prilazeći mi.