OUR ROAD [NIALL & HARRY][SERBIAN]

23

23PART

~~~Sutradan~~~

***James***

„Srećice, hajde molim te!"

„Ne! Ne želim u bolnicu! Dobro sam.", uporno je odbijala da krene. Juče nije bila na terapijii i nekako je pregurala ali danas izgleda još gore, noge su joj hladne kao i ruke. Sva je pobledela i ne može da jede.

„Tina, hajde vidim da ti nije dobro! To je samo pregled, molim te!"

„U redu! Ali nije mi ništa.", rekla je dureći se.

~~~U bolnici~~~

„Dobar dan! Izvolite.", rekla je gospođica predpostavljam medicinska sesta.

„Doveo sam prijateljicu, jako je bleda, noge i ruke su joj hladne."

„Gde vam je prijateljica?"

„Evo je ovde.", pokazao sam na Srećicu koja je sedela u kolicima pored klupe.

„Dovedite je ovde, primićemo je."

„Hvala!", zahvalio sam se te otišao po nju.

„Hajde, sada će nas pimiti kod lekara."

„Ali nije mi potreban stvarno sam a...", nakašljala se te ispljunula malu količinu krvi u njenu ruku.

„Tina!", povikao sam te primio njenu ruku. Nakašljala se još jednom ali je ovog puta ispljunula još veću količinu krvi.

„Pomerite se!", rekla je žena u belom mantilu. „ Njeno ime i prezime?"

„Tina Pops.", rekao sam te sam dobio pogled od nje. Tina se nakašljala te ponovo ispljunula krv.

„Hitno je vodite u ordinaciju! Pripremite vakcine sa dosta hlora i donesi te mi tablete sa vitaminima! Vi sačekajte ovde."

„U redu.", rekao sam te gledao kako je uvoze u ordinaciju.

Posle pola sata ista ona žena mi je prišla.

„Ja sam Maura Gallagher. Molim vas da krenete sa mnom."

„Da li je ona u redu?"

„Sada jeste. Hajdete sa mnom kasnije će i ona doći." Ušli smo u njenu kancelariju gde je ona sela na crnu fotelju a ja na stolicu sa druge stravne stola.

„Ovako trebaju mi par informacija vezano za Tinu. Od kada je ona u kolicima?"

„Od 7 januara, tada je bila upucana u stomak i ostala je u kolicima."

„U redu. Da li je pila neke lekove? Bilo šta?"

„Nije pila nikakve lekove, jedino što znam je da je svakog dana išla na terapije ali ne znam da li je tamo dobijala nešto od lekova ili antibiotika."

„Da li je prestajala sa tim terapijama?"

„Jeste! Juče nije otišla na njih kao ni jutros. Juče je nekako podnela ali jutos joj je bilo jako tesko pa sam je jedva doveo ovde."

„I dobro je što ste je doveli.", u tom trenutku na vratima se pojavila Tina koju je gurala neka mladja devojka.

„Jesi dobro? Sve je ovo zbog mene nisam te trebao odvesti. Mislio sam da ti se stanje neće pogoršati. Ispao sam budala, sada ti je loše zbog mene."

„Hej! Nisi ti ništa kriv, ja sam sama htela to.", rekla je pa me primila za obraz, „Sada sam dobro."

„Sada ste dobro ali ne garantujem za dalje.", dodala je Maura.