OUR ROAD [NIALL & HARRY][SERBIAN]

4

4PART

***ANA***

Svet oko mene se polako rušio, bila sam preumorna da bilo šta uradim. A I ko ne bi bio umoran kada mu se u jednom danu desi najbolja I najgora stvar u životu...

Sve čega se sećam, bio je ulazak u auto sa Niall-om, Harry-jem I Tinom. Posle toga sam zaspala...

***Tina***

Sedeli smo po starom rasporedu u autu, svakih pet minuta okretala sam se da vidim kako je Ana. Bila je dobro. Spokojno je spavala naslonjena na Niall-ovom ramenu, dok on nije skidao crvenilo sa obraza zbog toga što mu je tako blizu.

Parkirali smo se ispred jedne velike bele kuce. Nalazila se na uzvišenju sa kojeg se bacao prelepi pogledom na celi grad. Izašla sam iz auta, otvorila vrata Niall-u da može da izadje jer je u svom naručju nosio Anu koja je I dalje spavala.

Harry je otključao kuću I upalio svetla kao bi videli kuda idemo. Niall je odneo Anu u sobu I nije ga bilo neko vreme.

"Želiš li nešto da popiješ?", čula sam Harry-ja koji je govorio iz kuhinje.

"Može.", odgovorila sam I videla kako dolazi sa čašama u rukama. Seli smo na kevet. Zamišljeno sam gledala u čašu koju mi je Harry pružio. U mojim očima su se pojavile suze koje sam svojom rukom potisnula.

"Zašto toliko brineš oko Anine majke? Mislim, znam da ste drugarice ali ipak ponašaš se kao da je to tvoja rodjena majka." Podigla sam pogled prema njemu I videla kao me sa znatiželjom posmatra.

"Harry... ", počela sam, " Ana I Anabela su mi sve na svetu. Ja nemam nikog osim njih dve, sa njima sam od svoje 13 godine."

"Zar nemaš roditelje?", pitao je sa začudjenim izrazom lica.

"Imam ali ne prave, ja sam siroče.", iz mog oka kanula je suza, obrisala sam je I nastavila, " Moji pravi roditelji su me ostavili u sirotištu jer ih verovatno nije bilo briga za mene. Posle par godina usvojio me je par koji je imao sina. Ne znam zašto su me usvoljili kada mi nisu poklanjali ni malo paznje, sve sam morala sama da radim. Kada sam napunila 12 godina rekli su mi da ih više ne zanimam I da sam ja samo jedno bedno siroče." Gotovo, moja suze više nisu mogle da se zaustave lile su kao nikada do sada. "Po završšetku osnovne škole preselila sam se kod nje jer je živela sama sa Anabelom I bila joj je potrebna podrška kao I meni."

"Zašto podrška, Ana nema oca?", rekao je Harry posmatrajući me kako brišem suze.

"Ima oca, ali kada je bila mala njen otac je zlostavljao njenu mamu pred njom I od tada ona ima neku vrstu odbojnost I nema poverenja u muskarce. Anabela se za par meseci razvela od njenog oca a na sudu je dobila njegovu kuću samo za nju I Anu. Pošto su bile same nije im smetalo da budem kod njih jer više nisam mogla da budem u kući ljudi koji se prema meni ponašaju kao prema psetu."

Nastala je mala tišina koju je Harry prekinuo sedajići do mene.

"Da li nikom ne pokazuješ emocije?", izgovorio je brišući suze sa mog obraza.

"Kako to misliš?", upitala sam.

"Pa svaki put kada plačeš brzo obrišeš suze I ostaneš I dalje smirena. Primetio sam to u bolnici dok smo čekali."

"Pa to je zato što sam se zaklela da nikome neću pokazati moje slabosti, svaki put kada bi plakala ispred porodice koja me je usvoijli govorili su mi: "Ti si jadna, mala balavica, pogledaj se možda su te zato I ostavili roditelji." To me je jako povređivalo, tada sam i prestala da plačem. Ne volim suze, svaki put pokušavam da ih sakrijem I uspevalo mi je veoma često ali me iznutra izjedaju. Svoju tugu nacčila sam kriti iza zida jedne nasmejane i staložene devojke."

Naš razgovor prekinuo je Niall.

***Niall***

Noseći je u svom naručju, gledao sam je kako spokojno spava. Izgeldala je tako mirno I staloženo da bi bilo šteta probudi ti je. Osmehivala se u snu. Sigurno je sanjala njenu majku, kako su srećne zajedno.

Odneo sam je u gostinsku sobu I spustio je na krevet, odmah pokraj njeo ostavio sam svoju novu sivu pidžamu ako bi se probudila da je obuče jer svoju, očigledno nema...

Sišao sam u dnevni boravak I zatekao Harry-ja I Tinu kako pričaju o nečemu. Po njihovim izrazima lica videlo se da nije baš najlepša tema.

"Laku noć", je bilo sve što sam rekao, potom otišao u svoju sobu I legao razmišlajući o Ani I situaciji u kojoj se trenutno nalazi...

***Tina***

Niall je stajao na ulazu u dnevni boravak. Jedino što je rekao je bilo "laku noć", na šta smo mu Harry I ja klimnuli glavom. Okrenuo se I otišao, predpostavljam u svoju sobu.

"Gde ću ja spavati?", upitala sam Harry-ja.

"U mojoj sobi", odgovorio je kratko.

"A ti?"

"Ja ću ovde, nije ovaj kauč tako loš za spavanje kao što izgleda.", nasmešio se I to je prvi put da sam na miru mogla da sagledam njegove rupice na obrazima.

"Moja soba je pravo niz hodnik pa desno, videćeš braon vrata.", govorio je Harry pokazivajući rukom." Ali nemoj da otvoriš vrata levo inače ćeš ući u Niall-ovu sobu."

Klimnula sam glavom I krenula niz hodnik. Ušla sam u njegovu sobu I videla veliki beli krevet na kome je stajala pidžama koja je predpostavljam za mene. Sa leve strane je stajao ormar a pored kreveta dva noćna stočića. Obukla sam pidžamu I legla u krevet, nije mi trebalo puno da utonem u san jer je ovaj dan bio jako iscrpljujući.

~~~~~~

***Niall***

Nešto me je probudilo, mislim da sam čuo glasove iz Anine sobe... Pogledao sam na sat, bilo je blizu 3 iza ponoći. Opet se začulo, otrčao sam do njene sobe I ušao. Sedela je na krevetu I plakala, mora da je imala noćnu moru.

Upalio sam lampu sa noćnog ormarića I seo kraj nje pokušavajući da je smirim....Kada se napokon smirila krenuo sam natrag u sobu.

"Niall?" izgovorila je tiho promuklim glasom,"Strah me je...".

"Heej...nemaš se čega plašiti. Mi smo tu za tebe.", blago sam se nasmejao I krenuo prema vratima.

" Ne idi...Niall, ne želim biti sama.", samo sam se okrenuo I seo pored nje zagrlivši je sve dok nije zaspala.

***Ana***

Ujutru sam se pobrudila sa velikom glavoboljom. Bila sam jedina koja se probudila ovako rano.

Pogledala sam oko sebe I videla nepoznatu sobu, pokušala sam ustati ali me je nešto zaustavilo ustvati nečija ruka oko mog stomaka. Pogledala sam I videla plavokosog andjela kao spava mirnim snom pored mene.

Bože pored mene spava dečko koga bi svaka devojka želela za sebe.