OUR ROAD [NIALL & HARRY][SERBIAN]

21

***Ana***

Uzela sam papir i počela da čitam:

„Luka, izvini! Kada nađeš ovo pismo, ja ću već biti daleko. Izvini, što ti se nisam javila. Što ti lično nisam rekla da odlazim. Izvini! Jedini razlog zašto to nisam uradila, jeste taj da mi ovo ne bi dozvolio, dozvolio odem. Shvati morala sam, nisam mogla više da ostanem ovde. Sve me je gušilo, pritiskalo i mučilo. Nemoj tugovati, a nešto što najviše želim jeste da me ne traziš niti zoveš. Sve što trebaš da znaš je da sam dobro i da sam na sigurnom.

Ne mogu ti se zahvaliti na svemu što si uradio za mene. Morao si da me trpiš, vodiš me kod lekara i odlagati svoje obaveze zbog mene. Noću bi slušao moje jecaje, krike i plakanje. Znam, da te je to bolelo više nego mene, ipak smogao bi snage da dođeš i stegneš me u tvoj zagrljaj. Svaki tvoj zagrljaj pomagao mi bi da se smirim.

Sigurno se pitaš zašto sam otišla? Ne mogu ti to reći ma koliko želela, jednostavno ne mogu. Kada bi ti to rekla izgubila bi i ovo malo nade što ima u meni. Pokušaj da me shvatiš, uvek si me razumeo probaj i sad.

Još nešto jako bitno. Iako u mom i tvom telu teče različita krv, znaj da je tebe smatram za nekoga ko mi ne može biti rođeniji i više povezan sa mnom. Volim te više od ikoga na ovom svetu. Nedostajaćeš mi koliko i ću i ja tebi. Zato te preklinjem svojim životom, nemoj me traziti.

Volim te! Luka, zbogom! Tvoja Tinka."

„Otišla je...", rekao je Luka kroz plač.

„Nije. Nije mogla. Kako?", mahala sam glavom levo-desno dok su mi se u očima skupljale suze.

„Jeste, a ja nisam bio tu da je sprečim."

„Koga nisi uspeo da sprečiš?", upitao je Niall koji je stajao na vratima Tinine sobe. Čim sam ga ugledala poletala sam mu u zagrljalj. Grlila sam ga i kvasila suzama majicu koju je nosio.

„Ana, smiri se. Gde je Tina i zašto joj je soba polu prazna?"

„Otišla je! Niall, zar ne vidiš a ja sam kriv jer je nisam sprečio! Pustio sam je da ode. Nisam bio tu, radio sam. Kada sam se vratio zatekao sam praznu kuću. Ušao sam u sobu i video da je nema."

„Ali kako? Nije mogla tek tako sama otići sa kolicima.", pitao je Niall koji me je i dalje držao u zagrljaju.

„Nije ni mogla u tome je i stvar. Osim, ako je neko nije odveo?" Na tu konstataciju sam se odvojila od njega.

„Harry! Niall, možda ju je Harry odveo! I sam je rekao da ne može više bez nje a mogao je da je odvede jer mi nismo bili tu.", gledala sam u Niall-a koji je pokušavao da shvati šta sam rekla.

„Nazvaću ga.", je jedino što je rekao. Potom su on i Luka otišli u dnevni boravak.

***Niall***

Seo sam u fotelju i okrenuo Harry-jev broj. Zvonilo je par puta dok nije podigao slušalicu.

„Halo bro! Šta ima?", upitao je.

„Halo! To bih ja tebe trebao pitati."

„Ne razumem?"

„Harry, jer si još tamo gde si trebao biti i nisi se vraćao London."

„Jesam ovde sam, nisam dolazio. Zašto pitaš?"

„Lažeš, Harry! Zašto lažeš?"

„Niall, govorim istinu ne lažem!"

„Pa gde je onda Tina?"

„Otkud ja znam, gde je Tina? Trebala bi biti tu kod vas."

„Zamisli nije...", u tom trenutku ispred mene Ana je bacila novine.