OUR ROAD [NIALL & HARRY][SERBIAN]

32

32PART

DAN VENČANJA

***Niall***

Danas je taj dan. Dan kada ću oženiti moju iskrenu i najveću ljubav, moju Anu. Stajao sam pored velikog prozora i posmatrao meni drage ljude. Svi su bili tu, sem njih....

„Drugar, da li si spreman?", upitao je Liam sa vrata ulazeći u sobu zajedno sa Louis-em.

„Da, da.", rekao sam i pogledao se u ogledalo. Na sebi sam imao crno odelo uz koje je bila uklopljena plava košulja sa crnom kravatom. Inače Ana ga je birala za mene i stvarno mi se svidja.

„Niall bro, uvek me je interesovalo. Kakav je osećaj?, upitao je Louis.

„Čega?", upitao sam ga kao da ne znam o čemu misli.

„Pa znaš sve ovo svadba, venčanje. Posle ovog postaješ nekako...", zastao je i pokušao da objasni rukama.

„Hahah misliš vezaniji. Jeste posle ovog više necć mocć da se ponasšm kao dete, ali ipak vreme je da se skrasim. A i mislim, ma kakvi mislim znam da je Ana osoba kraj koje se jedino i mogu skrasiti."

„To je lepo čuti.", rekao je Liam.

„Hej momci jeste spremni?", u tom tenutku na vratima se pojavila moja mama.

„Da Maura.", rekli su ova dvojica. „Ali morali smo da ga još jednom preispitamo da li je sto posto siguran u ovo.", rekao je Louis šaljivo.

„Siguran sam u ovo što radim i spreman sam. Kada krećemo?", upitao sam.

„Za desetak minuta, mlada je malo nervozna.", rekla je mama te krenula da izadje iz sobe.

„Druže pazi da mlada ne pobegne!", rekli su ova dvojica i izašli iz slobe.

„Kako da ne...", rekao sam i okrenuo se ka prozoru. Venčanje će se održati napolju. Jeste da je polovina septembra ali je i dalje toplo tako da smo odlučili da to obavimo baš ovde u Irskoj. Pogled mi je odlutao na vrbu sa koje su visile lampice kao i belo cveće. Odmah ispod nalazio se oltar, gde je metičar dogovarao nešto sa mojim bratom Greg-orom.

„Theo stani!!!", mogao sam čuti Denise kako viče na mog malog dečaka. Nisam verovao da će taj mališan od 5 godina imati toliko snage za trčanje i igranje. Ali ipak tu ništa nije čudno ipak sam mu ja ujak, to je povukao na mene.

„Vreme je.", okrenuo sam se i ugledao Lou koja stoji na vratima.

„Ana je spremna možeš otići do oltara i sačekati je...", nije ni završila već sam izaša iz sobe.

„Niall stani!!!", povikala je.

„Što? Šta nije u redu?!"

„Nisi stavio cvet ruzmarina.", rekla je i podigla mali buketić.

„Ah da...", rekao sam i približio joj se kako bi stavila.

„Hahaha...", od jednom se samo nasmejala.

„Šta je sad?"

„U redu je biti nervozan. Svako je pomalo nervozan ali nemoj se previše brinuti, sve ide po planu."

„Je l' su došli njih dvoje?"

„Ko?"

„Harry i Tina."

„Ah oni... Mislim da nisu ali ipak nisam sigurna.", rekla je pomalo tužno.

„Oke...Hvala Lou!HHhhhh twe<hyjt", rekao sam te je poljubio u obraz.

„Hajde, seti se ko je najlepši plavušan?!"

„Ja!", viknuo sam ponosno i brzim hodom izašao iz vile koju sam unajmio za venčanje. Dok sam prilazio oltaru moj hod i dolazak bio je ispraćen uzvicima i aplauzom. Osmehnuo sam se i stao pored matičara čekajući da Greg dovede Anu.