OUR ROAD [NIALL & HARRY][SERBIAN]

2

2PART

***Tina***

Jutro. Zraci sunca su prodirali kroz zavesu i šetali po mom licu. Jedini uzrok koji me je odvojio od mojih divnih snova jeste Anino veliko spremanje. Ulazila je i izlazila iz sobe isprobavajući odevne kobinacije za večerašnji dogadjaj. Već pola sata priča o nečemu ali se nisam trudila da razumem i šta govori.
Tišina... napokon malo mira pomislih u sebi.

„Tina, spremi se! Treba da obiđemo i pogledamo celi grad!", vikala je Ana skakajući po meni i gnjaveći me.

„Samo još opet minuta, molim te.", rekla sam i pokrila se preko glave.

„Za pet minuta krećemo.", rekla je izlazeći iz sobe zalupajući vrata iz sve snage. Od tog zvuka sam s odmah uspravila.

„Dobro jutro, drugarice!", govorila je Ana kroz smeh. Obukla sam se i došla u dnevni boravak stana u kome smo bile.

„Posle doručka, idemo u istraživanje grada.", pričala je Ana punim ustima.

„U redu. Samo prekini pričati punim ustima.", opomenula sam je.

Posle doručka odlučile smo da prošetamo do centar grada jer nije bio toliko daleko svega pet minuta šetnje. Šetale smo kroz veliku glavnu ulicu ukrašenu šarenolikim kišobranima iznad naših glava koji su izgledali kao da lebde u vazduhu. Oko nas su bili kafići. Puni lepih momaka koje sam naravno ja više zapažala od Ane koja je bila okupirana traženjem haljine za večeras.

„Napokon nešto što valja!!!" Ana se bukvalno prodrala pokazivajući na izlog jednog butika. Uhvatila me je za ruku i povukla prema ulazu.

„Izvinite imateli ovaj broj haljine.", sa vrata je upitala prodavačicu.

„Nažalost nemamo.", prodavačica je ljubazno odgovorila.

„A šta sad? To je bila jedina koja mi se svidela, a nemam mnogo vremena da nadjem drugu.", rekla je tužno. Iz njenih očiju sam mogla videti da je razočarana i tužna.

„Ne brini. Naći ćemo nešto,tebi sve lepo pristaje.", potapšala sam je po ramenu i uputila joj iskreni osmeh.

„Hvala", napokon se osmehnula...

Nakon pola sata traženja našle smo neku kombinaciju koja je „vukla" na Niall-ov stil: crne uske farmerke, bela majica i duboke bele patike.

„Ahh našli smo nešto." rekla je umorno.

„Super,ali pre nego što kupiš, moraš probati.", dodala sam pokazujući na kabine. U tom trenutku prišla nam je druga prodavačica.

"Nažalost, sve kabine na ženkom delu nisu u funkciji, ali možete koristiti ove sa muškog odelenja.", ljubazno je rekla,nasmešila i otišla.

Ana i ja smo krenule polako prema svlačionicama. Bilo in je 4, tri su bile zauzete pa smo nas dve krenule ka poslednjoj koja je bila ogromna.

„Tina,čuvaj mi stražu. Ipak je ovo muški deo.",rekla je. Ali nisam to uradila jer mi je pažnju privukao jedan auto koji sam videla iz daljine.

***Ana***

Polako sam se počela svlačiti odeću sa sebe kako bi probala ono što sam izabrala. Rekla sam Tini da mi čuva stražu ali sam videla kako odlazi za nečim drugim. I da sam htela nisam mogla da je zaustavim. Od uvek je bila radoznala i volela je da istrazuje, tako je i sada verovatno, ili ugledala nekog zgodnog momka ili neku lepu „ krpicu".

Sa misli me je skrenuo zvuk kvake, to znači samo jedno....

„IZLAZI!" prodrala sam se . Momak me je gledao u čudu, ko zna šta mu se motalo po glavi.