OUR ROAD [NIALL & HARRY][SERBIAN]

22

22PART

***Ana***

„Hvala!", rekla sam sudiji koji je osudio Ivana na 22 godine zatvora. Okrenula sam se ka Niall-u i zagrlila ga.

„Uspeli smo!"

„Ne! Ti si uspela Malena moja, ja sam bio tu samo da te podržim.", osmehnio mi se te me poveo za ruku.

Kada smo napustili sud, seli smo u njegov auto. Vozili smo se, ali ne prema putu do njegove kuće ili mog stana, već do bolnice.

„Niall! Da li si dobro? Zašto idemo u bolnicu?"

„Idemo da vidimo da li je Tina tamo?"

„Nije li joj se nešto desilo?", odmah sam upitala.

„Verovatno nije, ali ako se ne sećaš, ona svakog jutra ima terapije. Možda je jutros došla na njih pa možda nešto saznamo."

„Aha! To je dobra ideja, ne bih se toga setila."

„Zato sam ja tu.", rekao je ponosno.

„U redu je ponosni!", rekla sam te smo se na kratko nasmejali. Uputili smo se ka šalteru.

„Izvinite! Da li je možda Tina Pops dolazila na terapiju, jutros?" Niall je upitao medicinsku sestru. Ona ga je samo odmeravala i buljila u njega ko tele u šarena vrata.

„Da li je dolazila?", upitala sam glasno stajući ispred njega.

„Samo da pogledam!", frknula je te se okrenula i preturala po papirima.

„Ne. Nije dolazila.", rekla je kada se vratila.

„Hvala najlepše!", rekao je Niall.

„Nema na čemu, Lepotane!", uzvratila je.

„Komplimente daj svom dečku a ne mom." Obrusila sam joj te se okrenula i krenula ka izlazu. Niall me je sustigao te ubrzano išao pored mene. Kraičkom oka mogla sam videti da se smeši ali nisam htela da se obazirem na to.

„Kuda sada?", upitala sam kada sam sela u auto.

„Da li znaš neke njene prijatelje, bilo koga?"

„Ne znam da je imala ikog osim nas."

„Joj, ništa idemo kod Luke. Možda je nešto saznao."

„Mislim da bi to bilo njabolje."

....

„Luka, da li si nešto saznao?", pitala sam sa vrata.

„Ne ništa. Ne javlja mi se. Zvao sam bolnicu nije dolazila na terapije, čak sam i policiju zvao, kažu da nije bilo ničega vezano za nju.", odgovorio je umornim glasom. Sedeo je na kauču sa cigaretom u ruci, izgledao je izmoreno i jako bledo.

„Jesi li uopšte spavao, jeo?", pitla sam ga a on je samo tresao glavom levo-desno kao negodovanje. „Luka, daj zar i o tebi treba da brinem? Hajde idi se okupaj, spremiću ti da jedeš nešto pa ćeš se odmoriti malo."

„Ne mogu. Ana, jer ne znam da li je ona jela i spavala?"

„Rekla je da je dobro i da je na sigurnom, naćićemo je ali ti se moraš srediti. Važi?"

„U redu!", rekao je te ugasio cigaretu i uputio prema kupatilu.

„Izgleda jako loše.", dodao je Niall tiho.

„Da. Idem mu spremiti nešto za jelo. Nego, da li bi pozvao nekog?"

„Koga?"

„Harry-ja."