OUR ROAD [NIALL & HARRY][SERBIAN]

13

13PART

***Harry***

Vozio sam brzo, kiša je padala kao luda. Nadam se da nije pokisla čekajući me. Napokon ugledao sam devojku ispod drveta. Njene plave kovrdže sada su bile opuštene zbog kiše. Obrglila se svojim rukama verovatno joj je hladno jer je nosila samo košulju i farmerke.

„Stigao sam.", rekao sam davajući joj moj kaput. „Nadam se da se nisi previše smrzla."

„Stigao si tačno na vreme inače bi se stvarno pretvorila u ledenu kraljicu.", govorila je Tina sedajući u auto.

Čim sam upalio auto odmah sam uključio grejanje. Mislim da će joj to pomoći da se malo zagreje.

„Izvini što ranije nisam stigao bila je gu...."

„Harry, sve je u redu. Malo sam pokisla ništa strašno, sada ću se ugrejati i to je to.", prekinula me je. Uputio sam joj mali osmeh i nastavio da vozim.

„Stvarno ne želiš da uđes?", pitala me je po ko zna koji put.

„Ne mogu stvarno. Jako sam umoran a i već je kasno tako da idem u krevet." Lagao sam. Znam da još dugo neću zaspati a i najradije bi proveo svo svoje vreme sa njom.

„Dobro onda vidimo se sutra na žurci, nemoj da kasniš.", rekla je i poljubila me u obraz.

„Neću. Laku noć." Nasmejao sam se i sačekao da uđe u zgradu gde je živela.

***Ana***

„Da li je Luka morao da kupi stan baš na šestom spratu?", gunđala sam dok sam se pela uz stepenice. Lift je pokvaren, ne bi mi bio problem da se penjem uz stepenice da ne nosim ove ukrase i ostale sitnice za večerašnju žurku. Napokon stigla sam do vrata gde je na tablici pisalo Pops. Pozvonila sam i čekala da mi neko otvori.

„Uđi!", čula sam sa druge strane vrata, što sam i uradila. Kako sam ulazila stanom se širio miris kolača.

„Nadam se da su toliko ukusni kao što mirišu.", rekla sam spuštajući stvari na stolicu.

„I ja se nadam.", rekla je Tina stavljajući kolače u rernu. Kasniš, rekle smo tačno u podne."

„Znam. Znam, ali ko je znao da lift neće raditi. Morala sam se popeti stepenicama."

„Ah...Taj lift nekada radi a nekada ne, jako me nervira. Sinoć kada sam dolazila kući morala sam onako mokra da idem uz stepenice."

„Kako si bila mokra?", upitala sam.

„Pa kada si ti otišla ja sam ostala još malo jer sam čekala Harry-ja da dođe po mene."

„Harry-ja si čekala?", prekinula sam je.

„Da. Poslao mi je poruku šta radim, odgovorila sam da čekam taxi ali je on rekao da će on doći. Dok sam ga čekala kiša me je malo pokvasila."

„Hahaha... Znala sam, taj ništa ne propušta.", promumlala sam sebi u bradu.

„Šta si znala?", pitala je. Verovatno je čula šta sam rekla.

„Ništa. Kada krećemo sa ukrašavanjem."

„Samo da završim kolače, ali ti idi u dnevnu sobu i pokušaj da smisliš kako će to izgledati."

„Hoću.", klimnula sam uzimajući jedan od gotovih kolača. Izašla sam iz kuhinje i stala na sred dnevne sobe.

„Kako si osmislila, ja sam gotova možemo da krenemo sa ukrašavanjem."

„Ovako ti ćeš pospremiti sto u trpezariji za večeru koju ćemo spremiti kasnije, u plavoj torbi imaš srebrno plavi stoljnak i neke držače za salvete. Ja ću ovde na prolazu između trpezarije i dnevne sobe postaviti svetiljke. Kada budemo to završile u onom desnom ćosku...", rekla sam pokazujući rukom. „Tu ćemo staviti jelku. Tina, gde je jelka upošte?"