Znaš,
ponekad dok te gledam sa strane,
pitam se da li ikada pomisliš na mene,
pitam se da li ti moje ime i moj lik bar na sekund prolete umom,
jer znaš meni si ti često u mislima,
ne izlaziš iz njih, bolje rečeno.
Pitam se da li ti se onako u tišini
ikad umom prošeta neka moja sitna riječ upućena tebi,
jer meni se to često dešava.
Uhvatim sebe u trenucima kada se u potpunoj tišini nasmijem na nešto tvoje upućeno meni i
onda se pitam jesam li luda.
Vremenom shvatim da na neki način i jesam, jer zaljubljenost ponekad čovjeka čini luđim nego što jeste.
Znaš,
ponekad se pitam kako se osjećaš kada nam se pogledi spoje,
tvoje biserno plave i moje obične smeđe oči,
ponekad se pitam da li je ovo samo prolazna faza ili
će ovo možda duže da traje.
