The Secret Organization

Chapter 21

Dzejms' POV

Ujutru sam ustao poprilicno rano.Svi momci u sobi su spavali,ucinivsi je neprirodno tihom.Uspravio sam se u sedeci polozaj i oslonio laktove na kolena.
Koliko je sati?
Dlanovima sam protrljao lice i pri tom pokretu sam osetio snazan bol u predelu ramena.Bol jos uvek nije prosao.Protrljao sam oci nadajuci se da ce me to uciniti manje umornim.Ili bar vise odmornim.Pomireno sam prihvatio cinjenicu da je sutra ponedeljak,a danas ne mogu da priustim sebi da odmaram jer je drustvo jos uvek tu.Uzeo sam telefon,koji se preko cele noci (ili bar deo jutra) punio,sa punjaca i pogledao koliko je sati.
09:26
Sam sam kriv sto sam legao u cetiri sata ujutru.

Otisao sam do toaleta i umio se.Obavio sam higijenu i istusirao se.Dok sam isao ka sobi momaka,pala mi je jedna ideja na pamet.

Zasto ne bismo napravili neku smicalicu?

U nanosu iznenadnog ponosa sto sam dosetio toga,pozurio sam da je predlozim momcima.

Kada sam ih probudio,ne mogu reci da sam ocekivao takvu reakciju,jer nisam.Oni su oduvek bili momci za smicalice i sale koje imaju samo njima smisla.Ovaj put...Bilo je drugacije.

"O daj brate...Probudio si nas u petnaest do deset",rekao je Mejson pogledavsi na telefon,"da bismo ucestvovali u smicalici?"

I dalje nisu bili pri sebi od umora.

"Znas li ti kada smo mi zaspali?",pogledao me je Hari jos uvek osamucen.

"Da,i ja sam zaspao u isto vreme",pokazao sam im rukom da ustanu,"Ustajte i spremajte se.Idemo da zezamo devojke",rekao sam sa osmehom koji bi trebao da bude mesavina lukavstva i srece.

"Ali...",Dzos je krenuo da se zali.

"A,a,a",odmahnuo sam rukom."Let's go people!Move it,move it!",vikao sam imitirajuci vojni glas.

Ustali su i poceli su da se spremaju.Sacekao sam ih da svi pojedinacno zavrse sa higijenom kako bismo napokon sisli i obavili to.Kada smo bili gotovi,cuo sam da mi iza ledja svi mrmljaju nesto jedni drugima.

"O,dajte!Budite malo kreativniji..Ne budite mrgudi",pokusao sam da ih oraspolozim.

"Gori si od svoje sestre, Dzejmse", rekao je Karter,"Kada ti ja tako kazem. A svi znamo kakva je Elara"

Nasmejali smo se i izasli iz sobe.

Cim me je uporedio sa Elarom,znaci da nesto ne radim dobro. Spustili smo se niz stepenice i uputili ka dnevnom boravku.

Kada smo usli,devojke su spavale.Karter i Mejson su im se tiho smejali.Okrenuo sam se i pogledao ih.Smeh je nestao i uozbiljili su se.Ako izuzmemo bat nasih koraka, u kuci je vladala tisina.

"Koji je plan?",Mejson me je pogledao. Odmahnuo sam glavom.

"Ideje?",upitno sam ih pogledao.

"Da pustimo i odvrnemo muziku?", Hari je predlozio.

"Dobra ideja",rekao je tiho Dzos. "Hajde to da uradimo"

Dzos je doneo zvucnike sa spata,a ja sam izvadio telefon iz dzepa.
Prikljucili smo ga i pustili muziku. Postepeno smo je pojacavali,dok devojke nisu pocele da se komesaju u svojim vrecama za spavanje.Odvrnuo sam muziku do kraja i sacekao njihovu reakciju.Par njih je ustalo i zbunjeno gledalo u nas.

"Sta,kog djavola?",pogledala nas je Elena.

"Ugasi to da ti sada ne bih ustala!",Dzo je vikala."Ugasi!"

Poceli smo da se smejemo.Nismo mogli da dodjemo do daha od smeha.

Elena je legla nazad u vrecu i prekrila glavu pokrivacem.Dzo je glasno izdahnula,potrudivsi se da je cujemo i pored glasne muzike.Elara je podigla glavu i pogledala nas.
"Dzejmse,ako ti sada dodj...",ostatak nismo bili u mogucnosti da cujemo od muzike.Ali,zasigurno,bilo je pretece.
Sada su i Iva i Rouz bile budne.Elara je ustala i pogledala nas.Krenula je ka nama.

Elena's POV

"Upozorila sam vas",Elara se uputila ka momcima.Nisu mogli da obuzdaju smeh.
Tek kada je prosla pored Dzejmsa, videla sam koliko je visi od nje.Stala je pored njega i pocela da mu se obraca.

Uocila sam da,iako su blizanci,tek malo lice.Po fizickom izgledu niste mogli da zakljucite da su blizanci,a pogotovo ne po ponasanju.

Nebo i zemlja,kako bi neki rekli.

Odsetala je do uticnice i isljucila zvucnike.Sada se po dnevnom boravku prostirao samo smeh momaka.

Ustala sam,pomirivsi se sa sudbinom da vise necu moci da spavam.Videla sam da su svi na nogama sem Rouz koja je ustala poslednja sa namrgodjenim izrazom lica. Kada se situacija smirila,dosli smo sebi i sabrali se.Na momke smo jos uvek bile ljute.Pogotovo na Dzejmsa.Elara je pretpostavila da je on krivac i verovatno je bila u pravu.Svaka od nas se umila i obavila higijenu.Poslale smo momke gore dok se mi ne presvucemo a potom smo dosle do ideje da napravimo dorucak.
Nagurale smo se u kuhinju i pocele. Odlucile smo da cemo praviti sendvice.Elara je izvadila sve potrebne sastojke.
Kada smo se prebrojali,bilo nas je desetoro.Svaka od nas je imala poseban zadatak.Jedna da sece hleb,druga da maze maslac,treca slaze salamu...

U pola zavrsenog posla,prekinulo nas je zvono.Sa sprata se nije culo nista,tako da se podrazumeva da nece niko od njih sici.Nijedna od nas se nije ni pomerila.Prva sam podigla pogled.

"Neka neko otvori vrata",promrmljala je Elara.Niko joj nije odgovorio.

"Ja cu",ostavila sam nedovrsen sendvic i otresla ruke pokusavajuci da skinem mrvice hleba.Obrisala sam ruke krpom i krenula ka vratima.
Otvorila sam ih ugledala malo starijeg decka od mene koga nisam znala.

"Hey",poceo je,"Ja sam Dzoin brat, Rajan.Pretpostavljam da si ti...Elara?"

"Hmm,nisam,ali...Mogu je pozvati?", pokazala sam rukom ka kuhinji.

"Nije vazno,samo,dosao sam da pokupim Dzo",uputio mi je prelep osmeh.Odsjaj njegovih belih zuba me je na trenutak zaslepio.

Predivan osmeh.

Otvorila sam usta da odgovorim,ali sam se zbunila."Hmm..Da..Idem po nju",prozborila sam jedva i sto sam brze mogla,pobegla odande.