The Secret Organization

Chapter 52

"Zasto ne?",pitala sam ga na ivici zivaca.

Prevrnuo je ocima i skrenuo pogled sa puta.Pogledao me je i rekao stisnute vilice:"Rekao sam ti vec."

"Ali ja bih mozda bila od pomoci. Mogla bih da vam pomazem oko tehnickih problema,ne moram izlaziti na teren."

"Rekao sam ne."

"Zasto si takav?"

Duboko je udahnuo.Nije skrenuo pogled sa puta,vec ga je ovaj put drzao cvrsto prikovanim za njega. "Znas razlog.Ovo radis da bi me izludela."

"Mozda si i u pravu.",rekla sam pomireno.Spustila sam se nize niz sediste i ucutala.

"El,znas da ne mogu da ti dopustim da nam se pridruzis. Ne bih zeleo da ti se ista dogodi i iz tog razloga je najpametnije da se drzis dalje od toga."

"Ali...Zelim da budem od neke pomoci.",pogledala sam ga. "Ne zelim samo da sedim kod kuce i cekam da se svi vratite.Imas li ti ikakvu predstavu kakav je osecaj to iscekivanje?Neznanje da li su svi dobro?Da li se nekome nesto desilo?Ne znas."

Nasmejao se. "Zezas me?Vrlo dobro znam.Elena-"

Prekinula sam ga."Zasto onda meni ne dopustis da vam se pridruzim?"

"Zato sto imam sopstvene razloge."

"Zelim da ih cujem.",rekla sam pomalo detinjasto.Moje ponasanje ovih dana je bilo detinjasto i bila sam toga svesna.Nisam zelela da budem na Dzejmsovom mestu.

"Izludjujes me.",odmahnuo je glavom i jace stisnuo volan.

"I ti mene!Jedino sto mi sve ovo vreme govoris je da ne mogu da se pridruzim Organizaciji,a da zapravo ni ti sam nemas valjani izgovor!"

"O,covece.Da li si ti svesna cinjenice sta mi uopste radimo tamo?",pogledao me je.

Okrenula sam se ka njemu. "Naravno da jesam!I sve sto trazim od tebe je da mi pruzis sansu da budem od neke pomoci."

"Ne." Izgovorio je glasno i razgovetno da bi se uverio da sam ga razumela. "Ne,ne i ne."

"Zasto,Dzejmse?",pitala sam ga tiho. "Zastooo?"

"Ne zelim vise da razgovaram o ovome.Jasno?",auto je skrenuo i usli smo na parking skole.

"Nije jasno.",rekla sam mu tiho ali dovoljno glasno da me cuje.Nista mi nije odgovorio vec je zaustavio auto i izasao bez ijedne reci.Odvezala sam pojas i izasla iz auta. "Dzejmse?"

Okrenuo se i pogledao me.Bio je vidno uznemiren i ljut. "Molim?"

"Izvini."

Jos jednom me je pogledao i nastavio ka skoli. "Ides?",pitao me je preko ramena.

"Idem." Ubrzala sam korak da bih ga sustigla i nastavila da setam pored njega.

"Znas-",poceo je dok smo ulazili u skolu,"moracu da cestitam Elari. Stvarno je uspela da te promeni."

Zateceno sam ga pogledala. "Sta bi to trebalo da znaci?"

Nasmesio se pa me pogledao. "To bi trebalo da znaci da se njen uticaj siri."

"Cudno,to mi je i ona rekla pre dva dana.Ali,ja na to gledam kao na kompliment."

"Mora da se salis."

"Ona ti je sestra,Dzejmse!I ne salim se."

Stavio mi je ruku oko ramena i privukao me blize sebi. "Nemoj da mi se zalis kasnije."

Isli smo kroz guzvu sve do ucionice biologije.Tamo su nas cekali ostali koji su vec bili na svojim mestima i cekali pocetak casa.Smestili smo se u nasu poslednju klupu i zgledali se.