The Secret Organization

Chapter 27

Ostavila sam stvari kod ulaza i popela se na sprat.Otisla sam u toalet i odlucila da se istusiram.Skinula sam sa sebe stvari koje su sada bile jos malo mokre.Dzejmsov duks sam odmah ubacila u masinu.Jedva sam cekala da se istusiram.

Posle dugog tusiranja,vise nisam mogla osetiti specifican miris kise. Sisla sam dole i uzela telefon iz torbe. Bacila sam se na dvosed i odlucila da pogledam obavestenja.

Jedan propusten poziv.
Dve poruke.
Jedna na fejsbuku.

Propusten poziv bio je od mame. Okrenula sam njen broj i cekala da se javi.

"Mama?",oglasila sam se nakon sto sam cula da se javila.

"Elena,duso"

"Zvala si me?",ustala sam i krenula ka kuhinji.

"Hmm...",po glasu sam mogla da zakljucim da je zbunjena, "Da,da..Saznala sam da imam jos jedan sastanak sa kompanijom iz Svajcarske."

"U redu je.Nema problema",nasmesila sam se.Uzela sam ciniju i ubacila pahuljice.

"Tata dolazi tek predvece.Mislim da je sastanak takodje.Uspeces da se snadjes sama?"

"Mama.Imam sedamnaest.Prilicno sam sigurna da cu se snaci",nasmejala se na to i ja sam joj se pridruzila.Sipala sam mleko u ciniju i vratila se na dvosed.

"Moram ici sada,traze me. Volim te duso"

"I ja tebe mama",ali nisam uspela zavrsiti.Prekinula je pre toga.

Nekada mi je stvarno zao koliko ih zadrzavaju na poslu.

Rastuzila sam se na pomisao da ceo dan provode u kancelarijama i na sastancima.Tata je dobio unapredjenje u Forbsu,a mama je za kratko vreme uspela da nadje posao ovde.

Oni su savrseni roditelji.

Bacila sam pogled na pahuljice i zgrabila ih sa stola.Pocela sam da jedem iako zapravo nisam bila gladna.Zanesena mislima jos uvek sam razmisljala o roditeljima.

Ostavila sam pahuljice.Par sekundi u kuci je vladala potpuna tisina dok nisam ustala i vratila se u sobu.Bila sam umorna da bih bilo sta radila,pogotovo ucila.Obavila sam higijenu i bacila se na krevet.Navila sam alarm,tacnije,navila sam dva alarma u slucaju da jedan ne bude zvonio,drugi ce.Ne smem sebi priustiti jos jedno kasnjenje u skolu.Okrenula sam se na drugu stranu zeljno iscekivati trenutak kada cu napokon zaspati posle ovako napornog dana.Kada sam napokon zaspala,nisam cula ni dolazak roditelja sa posla.Spavala sam mirno,verovatno od umora.

Narednog jutra,ustala sam se i brzo obavila higijenu.Obukla sam crne farmerice i sivi sportski duks pretpostavivsi da je vreme i dalje uzasno.Primetila sam da mama i tata i dalje spavaju sto sam smatrala sjajnim.

Zasluzuju odmor.

Necujno sam se kretala kroz kucu ne zeleci da ih probudim.Pre nego sto sam izasla,napravila sam sebi sendvic i strpala ga u torbu.Bojala sam se da ne zakasnim i zbog toga sam krenula 25 minuta pre pocetka prvog casa.Izasla sam i tiho zatvorila vrata.Okrenula sam se i ugledala neverovatan prizor.Vreme nije bilo uzasno kao prethodnih dana.Bilo je...lepo.

Cudno,pomislila sam.

Posmatrala sam nebo na kojem su se razlivale divne nijanse plave boje. Krenula sam ka skoli.Negde na pola puta,cula sam da neko dovikuje moje ime.
Okrenula sam se pogledom trazeci onoga ko me zove.Ugledala sam Elaru kako ide brzim korakom ka meni.

"Elena",nasmesila sam se i mahnula rukom.

"Hej,Elara",rekla sam sa osmehom na licu."Sta ima?"

"Pokusavala sam da te dozovem ali me nisi cula",pokusavala je da dodje do daha.Pruzile smo korak i nastavile ka skoli.