The Secret Organization

Season 2-Chapter 26

I didn't choose this life. It chose me.
-Elena Braun

Iako zamisljeno koracajuci ka svojoj kancelariji,bila sam svesna svih pogleda koje sam privukla. Parovi prestrasenih, nesigurnih i bojazljivih ociju pomno su pratili moje brzinsko kretanje.Tenzija izazvana ubistvima, izdajama i prevarama morila je Organizaciju "Orion" vec vise od cetiri nedelje, primoravsi svakoga da se pribojava za sopstveni zivot. Svakog puta kada bi se moj saosecajan pogled susreo sa njihovim, povredjenim i zalosnim, imala sam cudan, uvrnut osecaj kao da je njihova uznemirenost dosegla nivo opipljivosti.

Strah i strepnja koja im se oslikavala u ocima.

Nelagoda i bojazljivost kojom su im lica bila prekrivena.

Nespokojstvo kojim je svaki njihov pokret odisao.

Pojam krtice mi nije bio poznat - figurativno govoreci - sve do pre cetiri nedelje, i, od tada, moj zivot se zaista drasticno promenio. Dani provedeni u neznanju i neizvesnosti su prolazili i nizali se, dok se meni sve ovo cinilo kao duga,voznja puna neiscekivanja kroz mracan tunel ciji se kraj tek nazirao, ali nikako da dodje.

Ili bar ne do danas.

Jace sam stegla torbu sa izvestajima prisetivsi se da je doslo vreme. Dan kada ce sve ovo biti gotovo - kada cu napokon, zajedno sa ostalima, saznati identitet krtice. Kada cemo istupiti iz mracnog tunela, na dobro poznatu i dugoocekivanu suncevu svetlost i kada cemo nastaviti ziveti zivotima ispunjenim tajnim zadacima, gomilom papira i izvestaja i mukotrpnim vezbama zbog kojih ostajemo u formi. Ukratko, sve sto je nekada sacinjavalo nasu svakodnevnu rutinu, a sada predstavlja samo prazno, daleko secanje. U tim, cinilo se dugim,trenucima dok sam odsutno koracala ka kancelariji, svakakve misli su se rojile i prolazile u mojoj glavi. Pitanja su se nizala, ocajnicki trazeci odgovore, a sve sto sam ja mogla da priustim svojoj podsvesti bili su utesni odgovori puni sazaljenja prema svojim agentima.

Da li ce se u ovom vihoru izdaja dogoditi jos ubistava uprkos tome sto bi za svega par minuta identitet krtice trebao biti otkriven?

Da li ce zaista biti kraj?

Da li ce se onog trenutka kada saznam ime ubice, sve ovo okoncati?

I ko je, zaboga, ubica?

Dosad sam utvrdila da najgori osecaj koji moze da zadesi jednog coveka je neizvesnost. Suprotnost navici i rutini. Ljudi bi govorili da najteze pada onima koji vole da drze sve pod kontrolom. Pa,tu bih se vec i pronasla. Prezirala sam igrati igru gde ja ne diktiram pravila. Pomalo sebicno, ali efikasno. U situacijama poput ove, anksioznost preovladava i obuzima mene, samim tim i moju okolinu.

Ali, i pored svih poslovnih briga, meni su se misli uporno vracale necemu drugom.

Ili,bolje reci, nekome.

Nisam uspela da kontrolisem svoja osecanja, bas kao ni prosle noci. Uprkos tome sto su mi misli bile zaokupljene poslom i poslovnim problemima, jedna misao je uvek pronalazila nacin da se provuce i zaokupi moju paznju - misao koja bi istog trenutka pridobila svu moju paznju. Kako su se slova sklapala i sastavljala njegovo ime, moja osecanja su ponovo prodirala na povrsinu. Prethodnih par sati sam razmisljala o njemu - ne o krtici ili o tome sta cu uciniti nakon sto je otkrijemo - vec o njemu.

O tome kako je bilo i vise nego predivno osetiti njegove usne. Ponovo.

Mada nisam razumela zasto, tada sam i pocela da shvatam da on predstavlja neku vrstu pozitivne strane u mom sumornom zivotu. Svetla tacka kojoj bih se, svakog puta kada osetim potrebu za necim lepim, okrenula.