The Secret Organization

Chapter 44

"Da...A ko ste Vi?"

Nepoznata devojka je jos uvek imala sirok osmeh na licu,kojim je pokazivala pravilne i bele zube.Bila je predivna i tek sam sada shvatala da je bilo krajnje suludo sto sam pomislila da moze postojati bilo kakva slicnost izmedju nasih fizickih izgleda.Ona je bila prelepa (doduse malo starija) devojka, dok sam ja bila njena cista suprotnost.Na trenutak sam se cak zapitala i kako neko kao Dzejms moze biti sa nekim poput mene,ali sam na to pitanje odmah zaboravila jer je odgovorila.

"Ja sam Lisa." Pruzila je ruku i rukovale smo se.

"Drago mi je,Lisa." Rekla sam iako sam bila zbunjena.Nije mi bilo jasno ko je zapravo ona i kako zna ko sam ja uprkos tome sto ja nju vidim prvi put u zivotu.Par sekundi je samo gledala u mene i dalje se siroko smeseci dok sam se ja osecala sve neprijatnije.

Osecaj neprijatnosti je potrajao sve dok ga ona nije prekinula i kada me je napokon prosvetlila:"Ja sam nova u komsiluku",rekla je vickasto pa potom nastavila:"Doselila sam se pre dva dana pa sam odlucila da se upoznam sa svojim komsijama."

"Ou." Je bilo sve sto sam rekla jer me je zatekla svojim objasnjenjem.Mislila sam da je neka poznanica mojih roditelja ili koleginica... "Dobro dosla u komsiluk."

"Hvala.Prilicno sam uzbudjena sto cu ziveti u mestu poput Forbsa,cini se kao odlicno mesto za miran zivot." Nasmejala se na svoju izjavu dok sam joj se i ja pridruzivala,ali sam, naprotiv, u sebi razmisljala koliko gresi.Niko od gradjana Forbsa zapravo ne zna sta se desava u mestu u kome zive.Niko ne zna da tinejdzeri nepoznatih identiteta cuvaju bezbednost tih ljudi a da oni toga nisu ni svesni.Da se zrtvuju i rizikuju svoj zivot na svakom od tih zadataka i da je sasvim neizvesno da li ce se uopste vratiti kuci sa jednog.Niko od njih to ne zna.

"I jeste odlicno mesto.Uzivaces,bez sumnje." Nasmejala sam se i naslonila na vrata kada sam shvatila da svoju komsinicu nisam ni pozvala unutra. "Tako sam zaboravna,oprosti.Da li bi zelela jednu kafu?" Pitala sam je i pomerila se u stranu ocekivajuci njen odgovor.

Nasmejala se i prihvatila a potom i usla unutra.

****

Proslo je sat vremena od Lisinog odlaska i sada sam radila ono sta u poslednje vreme i nisam-ucila.Imala sam puno gradiva i lekcija iza kojih sam zaostajala i bilo je hitno da ponovo udjem u stos ucenja.Srednja skola,ne moram da govorim koliko je teska,je i poprilicno zahtevna.Trazi dosta ucenja i paznje da se cesto zapitam kakav je fakultet ako ovako izgleda srednja skola.Odlucila sam da dobro zagrejem stolicu i da nastavim da redjam odlicne ocene,sto bih i uradila,da me nije prekinulo zvono.

Nevoljno sam ustala i otvorila vrata,unapred se ljuteci na onoga ko me prekida u mom posvecenom ucenju.

Svemir se ocigledno buni i ne dozvoljava da nastavim sa ucenjem.

Zbunila sam se kada sam ugledala Dzejmsa a potom jos vise namrstila kada sam ga videla kako izgleda. Bio je sav zadihan,ali u isto vreme smiren iako ga je jedna mala sitnica odala-oci.Jedan pogleda na njegove oci i bilo je dovoljno da shvatim da vesti koje nosi nisu dobre.

Nervozno sam progutala knedlu pribojavajuci se onoga sto cu cuti. "Dzejmse?"

"Dzo je oteta."

Dzejms' POV

*flashback*

"Sigurni ste da je informacija tacna?Rajan ce se stvarno pojaviti na prijemu?" Rouz nas je pogledala zabrinuto.

Pogledao sam u retrovizor i krenuo da joj odgovorim ali me je Dzo preduhitrila. "Da,tacna je." Odgovorila joj je pritom brzo dodavajuci:"Ili be bar trebala.Profesor Smit nas je obavestio da ce biti prisutan." Nasmesila se usput opustivsi i nas.