U trenutku kada Elena saznaje da mora da napusti voljeni Los Anđeles i svoju školu i preseli se u malo mesto po imenu Forbs svet joj se okrenuo.Da li će Elena uspeti da prihvati novo okruženje i društvo u novoj školi?I da li će ono,moći da prihvati...
Posmatrao sam njene duge, spretne prste koje je nervozno tapkala, nestrpljivo cekajuci narudzbinu u restoranu u kom smo se nasli. Pazljivije sam osmotrio njeno,pomalo umorno,mada nasmejano lice koje je odisalo mladoscu i vedrim duhom.
Moja sestra bliznakinja.
Njeni crni nokti srednje duzine proizvodili su zabavljive note, bar malo umanjujuci toliku prisutnost tisine za nasim stolom.
"Znas",poceo sam, "postala si veoma nestrpljiva osoba."
Pojavio se iznenadni kez na njenom licu dok je preusmeravala svoj pogled ka mom. "Tek sada to primecujes?"
Blago odmahnuvsi glavom, nagnuo sam se napred i spustio podlaktice na sto, podupirujuci se. "Moram priznati, oduvek si bila."
Dobivsi grimasu u ime odgovora, nasmejao sam se. Oboje smo obratili paznju na nadolazeceg konobara koji je spretno spustio pune tanjire ispred nas, postavljajuci rucak pred nama. Zahvalili smo mu se i nastavili konverzaciju.
"Karter i ja pravimo veceru za par dana. Hoces li biti slobodan-"
Upitno sam podigao jednu obrvu. "Ahm, vecera? Koji je povod?"
Coknuvsi jezikom, prebacila je pramen duge kose preko ramena i odmahnula rukom. "To je iznenadjenje."
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Au,to je lose",promrmljao sam jedva cujno, izazivajuci je.
Njene krupne,blistave oci su se susrele s mojim. Upitno me je pogledala. "Zasto bi iznenadjenje bilo lose? Pokusavam doneti bar malo raspolozenja u nase sumorne zivote."
"Elara,draga, kada rec iznenadjenje proizlazi iz tvojih usta, to je zabrinjavajuce,jer nikad ne mozes znati sta tebi pada na pamet. Poput alarmantnog stanja."
Nasmejala se i odmahnula glavom dok je rukom posezala ka svom picu. Otpivsi jedan gutljaj sampanjca, nastavio sam:" Kako nam je zet?"
"Karter je dobro. Oboje dosta radimo, skoro i da se ne vidjamo. Iz tog razloga i zelim da napravimo jednu finu veceru i pozovemo najblize. Da se opustimo", jednostavno je slegnula ramenima.Spustila je svoju casu i uzela platnenu salvetu koju je uctivo prebacila preko svojih kolena.
Kod Elare me je oduvek odusevljavalo nacin na koji se ona predstavljala i ponasala u javnosti. Bila je skromna jos od detinjstva, ali je odisala tim vedrim raspolozenjem i hiperaktivnim duhom. Pokazivala je da potice iz dobro vaspitane porodice koja je vrednovala prave vrline - postenje i dobrotu. Bez obzira da li se radi o skupom,prestiznom restoranu ili gradskoj kafani, maniri kod Elare su se dali primetiti, sto sam cenio i obozavao kod svoje sestre.
Ukratko,bio sam ponosan sto je upravo prefinjena i skromna devojka poput Elare,moja sestra.
"Dodji sa Emili",rekla je dok je pazljivo sekla parce mesa. "Mogli bismo i da izadjemo", razmisljala je naglas.
