The Secret Organization

Chapter 46

Sedeli smo u trpezariji i u tisini smo prebirivali po svojim tanjirima. Podigla sam glavu i usmerila svoj pogled ka svojim prijateljima koji su sedeli za velikim okruglim stolom.Svi su bili snuzdeni i izgledali manje-vise isto.Rascupana kosa,umoran izraz lica,podocnjaci ispod sanjivih i zamisljenih ociju...A stvar koja mi je zapala za oko bila je ta da se svi oni nisu ni potrudili da sakriju da zapravo nemaju ideju sta bi mogli sada uraditi i kako spasiti Dzo.Iznenada sam pocela osecati krivicu zbog cinjenice da sam proteklih nekoliko sati provela i ne razmisljajuci o Dzo.Jesam je se setila,ali je moj mozak odbijao prihvatiti to da rodjeni brat moze povrediti sestru.

Setivsi se kako sam prvi put ugledala Rajana i upoznala sa njim,prosla me je jeza.Sada mi se i gadilo to sto sam pre samo par meseci mogla pomisliti da je privlacan i atraktivan.Zapravo bi i mogao biti zgodan covek ako zanemarimo cinjenicu da je kidnapovao svoju sestru i verovatno uradio mnogo gore stvari drugim ljudima,o kojima ne zelim ni da razmisljam.

Odmahnula sam glavom u neverici i glasno ispustila viljusku koju nisam ni koristila.Metal je zveknuo od tanjir i proizveo zvuk koji je prekinuo tu groznu tisinu. "Okej,dosta je",rekla sam i privukla zacudjene poglede svojih prijatelja. "Prestanite zaliti i ucinite nesto da ispravite ovo."

Par sekundi su me svi zblenuto posmatrali dok sam se ja suzdrzavala da ne prasnem na njih. Duboko sam uzdahnula nastojeci da ostanem smirena.  "Zelela sam reci",prelazila sam pogledom preko svih njih, "da trebate nesto uciniti povodom toga."

"Kako to mislis?" Susrela sam se Aurorinim pogledom.

Ubacila se Rouz:"Zeli reci da treba da spasimo Dzo."

"Drugim recima-da." Klimnula sam.

"Dobro,ima li neko bilo kakvu ideju?" Karter se nadlaktio na sto. "Bilo sta?"

Mejson se par trenutaka premisljao a potom se i on ubacio:"Mozemo da pretpostavimo gde ju je odveo.To je verovatno-"

"Dzo je kod kuce.Sigurna sam u to."Prekinula ga je Rouz.Mejson ju je pogledao i sa smeskom na licu, odmahnuo glavom dok mu se ona kreveljila jer mu je oduzela trenutak slave.

"Ne mozes biti sigurna." Progovorio je Dzos nateravsi me da se okrenem prema njemu. Izgledao je...pa,uzasno je blaga rec.Bio je neispavan i umoran ali se i pored toga dobro drzao. Kosulja koju je imao na sebi je bila izguzvana dok mu je kosa koja je obicno bila zacesljana u stranu sada rascupana. Nisam smela da ga osudjujem jer sam vec duze vreme znala da izmedju njega i Dzo postoji nesto i nisam mogla ni zamisliti koliko mu ovo tesko pada.Kada bi se Dzejmsu nesto ovakvo desilo,mislim da ne bih to podnela...

"Mogla bi biti bilo gde." Nastavio je on. "Ali nas ne kosta da proverimo da li je stvarno kod kuce."

"Mislim da to ne bi bilo pametno..." Ukljucila se Iva. "Poslednji put kada smo bili na zadatku,drugarica nam je zavrsila kidnapovana." Elara je klimnula glavom u njenom pravcu nagovestavajuci da se slaze.

Tisina je zavladala stolom i sada su svi zamisljeno gledali ispred sebe,u pune tanjire.Razmisljala sam o potencijalnom ishodu zadatka... Ne,zavrsili bi mrtvi. Ne kazem da ne bismo trebali spasiti Dzo,samo...sve ovo nosi i previse opasnosti.

Dzejms je prekinuo novonastalu tisinu:"Da pokusamo da pregovaramo sa njim?Jer,iskreno,ne vidim druge mogucnosti-"

Aurora ga je prekinula glasnim uzdahom. "Zar ne shvatate?Moguce je i da je ona na njihovoj strani.Sta ako je presla u njihovu Organizaciju?"

Elara ju je prostrelila pogledom. "Naravno da nije. Dzo nije takva."

"Da li si sigurna da je poznajes?Meni izgleda kao da bi svakog trenutka mogla da predje na drugu stranu. Uostalom,nismo je trazili niti pokusali da je spasimo-mozda je to shvatila kao nebrigu?"