The Secret Organization

Chapter 35

Elara's POV

Pocetak vikenda i nije bio nesto poseban.Ocekivala sam uzbudjenje preko vikenda,ali nisam ga prozivela. Moj decko,sa kojim sam vec godinama, me nije pozvao na Jesenji ples.Celu subotu sam prelezela ocekivajuci bilo kakav poziv,poruku ili nesto sto bi decko osmislio za svoju devojku. Ti njegovi kukavicki potezi su me doveli do ludila i bas iz tog razloga sam se inatila.Odlucila sam da bih radije ostala kod kuce nego isla sa deckom koji me zapravo nije pozvao na ples.
Kada je napokon dosla nedelja,moja nadanja su pala u vodu.Prosavsi subotu,znala sam da je vec kasno da dobijem poziv na ples jer je Karter pokusavao da mi dokaze da i on moze biti tvrdoglav.

Ali niko nije vise tvrdoglaviji od mene.

Nedeljno jutro mi je proteklo mirno.Obavila sam jutarnju higijenu i kada sam sisla u dnevni boravak,zatekla sam Dzejmsa samog kako gleda TV.

Zbunjeno sam se osvrtala."Gde su mama i tata?"

Odgovorio mi je drzeci pogled prikovanim za TV. "Sastanak."

"Da li si doruckovao?" Ogrnula sam se ogrtacem i krenula ka kuhinji.

"Da!" Je stiglo kao odgovor. "Imas u kuhinji spremljen dorucak."

"Okej." Odgovorila sam mu i usla u kuhinju.Sva ova napetost me je zbunjivala jer je bliskost izmedju Dzejmsa i mene varirala. Smetnula sam svoj odnos sa Dzejmsom sa uma i doruckovala.Posle kratkog vremena, cula sam zvono na vratima i krenula izlaziti iz kuhinje. Cula sam Dzejmsovo:"Ja cu!" i vratila se dorucku.Smestila sam se na stolicu razmisljajuci ko bi to mogao biti.

Postar? Ne,nedelja je.
Mama i tata? Imaju kljuc.Ne bi zvonili.
Prijatelj? Moguce.

Osluskivala sam pozadinske glasove pokusavajuci da razaznam ko je to. Cula sam Dzejmsove kratke potvrdne odgovore,ali ne i pitanja ko ih je postavljao.Vec i kada sam prestala da obracam paznju,cula sam kako me Dzejms doziva.

"Elara!Neko te trazi."

Prekinula sam jelo i isfrustrirano i nezainteresovano se uputila ka ulaznim vratima.Izasavsi iz kuhinje,videla sam dobro poznatu osobu.U istom trenutku mi je srce brze zakucalo iako sam nastojala da ne pokazujem svoja osecanja.

Karter.

Pridruzivsi im se,Dzejms se povukao i ostala sam sama sa Karterom.

Primetila sam buket cveca koji je drzao u rukama i koliko ga dobro poznajem,mogla sam da zakljucim da mu je bilo neprijatno."Hej." Pokusavala sam da razbijem napetost koja se osecala u vazduhu.

"Hej." Drzanje mu se popravilo i disao je lakse,kao da nije ocekivao ovakav docek.Licem mu se sirio osmeh dok je pokusavao da uskladi ponasanje sa razlogom zbog kog je dosao na moja vrata.

Bal.

U sebi sam se smesila,mada sam nastojala da ne posustajem pred njim.Znala sam da se nije lepo i dzentlmenski poneo prema meni i htela sam da i on to shvati.I naravno,bude kaznjen.Ali,moram priznati,nisam ocekivala ovakav gest.

"Pa?" Podigla sam obrvu i pogledala ga sa blagim smeskom.

"Pitao sam se..." Procistio je grlo namestivsi kravatu. "Da li bi ti,Elara Voldorf,zelela da ides sa mnom na bal?"

Siroko sam se nasmesila dok sam osecala kako mi se oci pune suzama. Pribravsi se,kratko sam odgovorila."Da!"

Nasmejao se na sta sam ja brzo dodala:"Ali...Da se razumemo.Jos jednom to ponovi,i videces sta cu uraditi." Nabacila sam andjeoski osmeh i bacila mu se u zagrljaj.

"Izvini...Samo,smatrao sam da nema potrebe..." Rekao je dok mu je lice bilo zagnjureno u mojoj kosi.

"Znam sta si mislio."Odmakla sam se od njega i pogledala ga. "Ali to ne menja cinjenicu da sam ja u pravu."