U trenutku kada Elena saznaje da mora da napusti voljeni Los Anđeles i svoju školu i preseli se u malo mesto po imenu Forbs svet joj se okrenuo.Da li će Elena uspeti da prihvati novo okruženje i društvo u novoj školi?I da li će ono,moći da prihvati...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Dok sam nastojala da smirim svoje neravnomerno disanje, pomno sam pratila svoje obezbedjenje oko sebe. Zivoti tih misicavih, snaznih i dobro obucenih ljudi moglo bi biti svakoga trena zavrsiti. Za ovih par godina poznavanja Rajana i igranja zmurke sa istim, naucila sam da se s njim ne treba saliti. Agresivnog, temperamentnog i neobuzdanog coveka poput njega ne treba dirati. Vec ga se plasiti i ocekivati bilo sta.
"Cisto!"
Povrativsi se u stvarnost, spustila sam svoj pistolj dole i odmahnula glavom. Ovo prelazi svaku granicu privatnosti i bezbednosti. Ovo se zove igra po Rajanovim pravilima i meni nije nimalo zabavna.
"Gospodjice Braun? Cisto je", obratio mi se novi sef obezbedjenja, Patrik Velborn. Susrevsi se sa licem stalozenog coveka u kasnim tridesetim, osetila sam izvesnu dozu razocarenja.
Sta sam ocekivala? Da ce sacekati da ga uhvatim? Verovatno to ni nije bio on - poslao je nekoga iz svoje armije zaludjenika.
Rajan Meldram. Ime koje je izazivalo takvo gadjenje pri samom slusanju. Ime kog sam se dosta naslusala u poslednje vreme, i pripadalo je tajnovitom, manipulativnom kretenu koji je umislio da moze da se igra sa mnom.
Osam godina.
Osam godina se nije pojavljivao, ponosno se skrivajuci iza svojih ne tako lepih postupaka. Njegovi kukavicki potezi su dokazali da je on nista drugo do obicne, prvoklasne kukavice. Bio i ostao.
"Gospodjice Braun?"
Mrko sam ga pogledala kad je on zabrinuto pitao:"Da li ste dobro?"
Tako cvrsto stegnuvsi celjust, osetila sam tek primetnu bol u predelu vilice, ali se nisam obazirala. "Mhm", klimnula sam glavom. "Ni traga od njega?"
Formirao je svoje usne u tanku liniju nesvesno mi vec dajuci odgovor na postavljeno pitanje. Sklopila sam ruke na grudima i namrstila se. "Napravite barikadu oko kuce i pojacajte obezbedjenje. Sto se "Orion"-a tice, takav upad je nemoguc, ali za svaki slucaj, skrenite im paznju. Uzmite opremu i pokusajte da pronadjete DNK otiske-"
"Mislite da ih je ostavio?"
Nasmejavsi se, odmahnula sam glavom. "Verovatno ne, ali, nikada ne mozete znati sta se odvija u umu psihopate poput njega."
"Jos nesto, gospodjice Braun?"
"Da. Pojacajte obezbedjenje oko kuce mojih roditelja."
Klimnuo je glavom u trenutku kada se iz slusalice koja je stajala u unutrasnjosti njegovog uva zacuo glas nepoznatog muskarca. "Razumem."
"To bi bilo sve. Hvala ti, Patrice."
Uz blagi naklon, sef mog licnog obezbedjenja se povukao, ostavljajuci me samu da posmatram povlacenje ostalih cuvara iz unutrasnjosti kuce. Sve dok se poznata prilika nije pojavila na vratima, osecala sam se prazno i,morala sam priznati, pomalo uplaseno.
