The Secret Organization

Chapter 14

Iva's POV

Posle sastanka,otisla sam kuci.Kod kuce me je,kao i uvek,docekao moj pas Koko.
To predivno stvorenje sa mnom je od moje desete godine.Svasta smo preziveli zajedno.
Usavsi u kucu,osetila sam miris vecere koju je mama u kuhinji pravila.

Divno mirise,pomislila sam.

Usla sam u kuhinju i zagrlila mamu."Sta to pravis?",bacila sam pogled na sporet oko koga se uzdizala para.

"Corba od bundeve",rekla je i pruzila mi kasiku da probam."Hm?Sta mislis?"

"Hmmm...",probala sam je,"Preukusno.Obozavam tu corbu mama."

Nasmesila se."Znam.Drago mi je da ti se svidja"

Bacila sam pogled na zidni sat.
18:53
Imam jos malo vise od pola sata.Usla sam u svoju sobu i uzela cistu odecu.Istusirala sam se i otisla na veceru.

Koje ce mi opravdanje biti danas da izadjem na zadatak?Nedelja je...

Razmisljala sam par sekundi o tome,a onda smisljala razlog da izadjem.

Ako je Dzejmsu nesto potrebno...Ipak je u bolnici,zar ne?

Pogledala sam mamu."Khm...Dzejmsu je potrebno voce....",pokazala sam joj telefon sa porukama."Idem samo...da mu..odnesem"

"Zar niko drugi ne moze?",pogledala me je.

"Svi uce",slagala sam.Oh,niko ne uci."A ja sam odavno zavrsila"

"Sve si naucila?",uputila mi je sumnjiv pogled.

"Da",odgovorila sam ocigledno.

"U redu,idi",skocila sam na njene reci i uzela ranac."I pozdravi Dzejmsa.Pozeli mu brz oporavak"

"Hocu mama",dok sam izlazila, poljubila sam je.

Mahnula sam joj i istrcala napolje.Sela sam u auto i upalila ga.Pogledala sam na sat.

19:27
Bestraga,kasnim!

Vozila sam najbrze sto sam mogla.Za par minuta,vec sam bila ispred skole.
Zaustavila sam auto i izasla.

"Kasnis",rekla je Aurora."Cekamo te vec...",pogledala je sat na svojoj ruci, "citavih sest minuta"

"Oh,Aurora",pogledala ju je Rouz,"ne budi takva.
Pa,Ivci sada kada si ovde,mozemo krenuti.Prvo,plan",pogledala je na sve nas.

Elara je progovorila:"Plan je da se svi drzimo zajedno,od danas,to je nas prioritet.Moramo se potruditi da se ono sto se desilo Dzejmsu,vise ne ponovi",naglasila je poslodnje dve reci.

"Tako je",slozila se Dzo.

"Slazem se",dodala sam i ja.

"Pa...Hocemo li vise?",nestrpljivo je pitala Aurora,prekrstivsi ruke.

"Da,idemo".Sele smo u kombi.Ovaj put vozila je Rouz.

"Da li se neko cuo sa Dzejmsom?Da li mu je bolje?",pitala sam ih."Bila sam danas tamo,ali kratko."

"Bila sam ja.Sa Elenom",rekla je Dzo.Osetila sam kako se Aurora trgla na to."Ali,desilo se nesto cudno.Otisla sam na par minuta dole,ostavivsi ih same.Kada sam se vratila...Nije je bilo.Dzejmsa je rekao da je morala hitno da ode,a Elenu kasnije nisam mogla da dobijem"

"Zasto si isla sa njom?!",vikala je Aurora.

Dzo joj je uputila preteci pogled."Aurora,mislim d..."

"Ne usudjuj se vise da vodis Elenu kod Dzejmsa.Ja sam njegova devojka...Zasto mi to radite?!",sada je vec nepodnosljivo vristala.

Elara ju je pogledala."Okej,ne vristi.Ne histerisi.Nista nisu radili.Uostalom,jedino sto oni rade jeste da se svadjaju.Prepucavaju.Njihovim svadjama nikad kraja"

Kombi se zaustavio.
"Cekaj,nismo izasli iz Forbsa?Zadatak je ovde?",pitala sam.

"Da",rekla je Rouz."U Elarinoj i Dzejmsovoj kuci",dodala je uzbudjeno.

"Staaa?"
"Molim?"
"Aaa?"

Svi smo zanemeli.

"U mojoj kuci?",vrisnula je Elara."Zasto?!"

Izasle smo.Rouz nas je pogledala.
"Zato sto je Dzejms ranjen.Napadnut je i upucan.A kao sto vec znamo,oni,ko god da su,znaju nase identitete.Znaju ko smo.Tako da cemo danas,pretraziti vasu",pokazala je rukom na Elaru,"kucu.Trazimo bilo sta sumnjivo.Dokaze."

Klimnule smo glavom.

"Shvatam",rekla sam,"ulazimo?"

"Da,idemo".

Elena's POV

Lezala sam u krevetu i zaneseno pricala sa mamom.

"Znaci,kada dolazis?",pitala sam je na kraju.
Mamin glas mi je zvucao umorno."Pa,za jedno sat,dva.Imam dosta da zavrsim sa posla.A bolje danas da zavrsim",brzo je promenila temu,"Molim te, pogledaj da li su nam upaljene svetiljke u dvoristu.Otac i ja smo ih sinoc postavili,i nisam bas..."

Nastavila je da prica dok sam ja ustala i otisla do prozora.
"Da,mama,svetiljke su upaljen...",a onda sam,sa druge strane ulice,ugledala svoje prijateljice.

I to ipred Elarine i Dzejmsove kuce.Iako se njihova kuca nalazila dalje niz ulicu,jasno sam mogla da ih prepozna.Da,to su one.Zbujeno sam ih gledala,potpuno zanemarivsi mamu sa druge strane linije.

"Halo?Elena?",mama je pokusavala da me dozove,"Tu si?"

"Da,mama..Upaljena su svetla.Hmm,mislim da cujem kako me tata zove.Ljubim te,cao",nisam ni sacekala da me pozdravi,prekinula sam.

Kada sam ponovo pogledala Elarinu kucu,nije ih bilo.
Ponovo.Ponovo me sve vise uveravaju da nesto kriju od mene.
Ali sta?
Sta?

Izasla sam iz sobe i sisla dole.Vecerala sam zajedno sa tatom,pozelela mu laku noc i vratila se u sobu.Kada sam se istusirala,legla sam u krevet vec unapred zaleci zbog naredne naporne nedelje.

Kada me je umor napokon savladao,sklopila sam oci i zaspala.

A onda je mir u sobi narusio zvuk telefona.

Ko je sada?

Zmirkajuci,uzela sam ga i otvorila poruku.

Spavas li?,pisalo je.
Kada sam pogledala ime osobe koja je poslala poruku,zapanjeno sam otvorila usta.

Dzejms.

Da. ,napisala sam,utisala zvuk i okrenula se na drugu stranu.

Posle par minuta,konacno sam na miru zaspala.