The Secret Organization

Chapter 51

Korak po korak,koracala sam i sve vise se priblizavala prilazu kuce.

Da li gresim?

To nije bilo bitno.Jedino sto me je u tom trenutku zanimalo je bio on.Niko drugi.Samo on.I bez obzira,bila ja pijana ili ne,volim ga.I spremna sam da uradim sta god je potrebno za njega i njegovu ljubav.

Okej.Sada shvatam da jesam pijana.

Zastala sam i osmatrala kucu.Svetla su bila upaljena,a s obzirom da je njegov auto parkiran ispred kuce...tu je.

Uzdahnula sam.Da li uopste znam sta hocu?Da pokucam na njegova vrata i...Sta?Uostalom,imam i ja dostojanstvo.

On je taj koji je flertovao sa Aurorom.
On je taj koji je delio komplimente Aurori.
On je taj koji je zapostavio svoju sadasnju dok je razgovarao sa svojom bivsom devojkom.
On je... zenskaros,htela ja to da prihvatim ili ne.

...A ja...Pa,ja sam pijana.Ali svesna cinjenice da jos uvek imam ponos...

Nek' ide ponos dodjavola,nedostaje mi.

Presla sam par metara koje sam imala do kuce i uzurbanim korakom se popela stepenicama do vrata.Ni ne pokusavajuci da razmislim jos malo,pokucala sam na vrata i udaljila se korak.Tisina koja je vladala sa druge strane vrata bila je prekinuta u trenutku kada su se zaculi koraci. Trebalo mu je svega par sekundi da otvori vrata,a iznenadjenje koje mu se pojavilo na licu me je zapanjilo. Zbunio se ali nije to pokazivao. Ispravio se i namestio opusten izraz lica.

"Elena?"

"Dzejmse-"

"Otkud ti?",jednu ruku je stavio u dzep dok se ramenom oslonio na vrata.

Zamucala sam ne znajuci sta da mu odgovorim,jer ni ja sama nisam znala sta zapravo radim ovde. "Ahm...", presla sam rukom kroz kosu. "Moramo da razg...razgovaramo."

"Cekaj,pijana si?",zbunjeno mi je posmatrao lice pokusavajuci da sam dobije odgovor na svoje pitanje.

Odmahnula sam tako jako glavom da mi se na trenutak zavrtelo. "Ne,nisam pijana." Slagala sam. "Mozemo li da razgovaramo?"

Uputio mi je jos jedan zbunjeni pogled posle cega se nespretno pomerio u stranu i glavom mi pokazao da udjem.
Ugrizla sam se za usnu dok me je propustao unutra jer sam tek tada shvatila kakav je glup potez od mene bio da dodjem.

"Sam sam kod kuce.",rekao je usput dok smo ulazili u dnevni boravak. "Elara je-"

"Bila sa mnom."

"Sa tobom?" Zavalio se na trosed i nasmejao se. "Pravite zavere protiv mene?"

Izmamio mi je osmeh. "Necu nista da otkrivam."

Glasno se nasmejao."Da li bi popila nesto?"

"Ne,mislim da mi je dovoljno pica za...",slegnula sam ramenima,"pa,za ceo zivot,otprilike."

"Elena Braun se napila?Tesko za poverovati."

"Veruj mi,ni ja jos uvek ne verujem da sam popi...Hej!Nisam se napila."

"U redu,u redu.",pomirno je digao ruke u vazduh pokazavsi mi da se 'predaje' iako se jos uvek smeskao.

"Nisam dosla zbog toga,vec da se izvinim.",jedva sam izgovorila.

Poceo je neobuzdano da se smeje,a potom primetivsi da sam ozbiljna, osmeh mu je nestao sa lica i on me je pogledao. "Cekaj,ti se ne salis?"

Procistila sam grlo streljajuci ga pogledima. "Ne salim se."

"Ozbiljna si?Mislim da nisam dobro cuo." Lukav osmeh mu se sirio licem.

"Gluvi kretenu.",dobacila sam iskreveljivsi mu se.