The Secret Organization

Season 2-Chapter 23

Oprostite zbog ovolike pauze izmedju nastavaka, stvarno mi je zao. Imali smo zavrsni ispit i sva ostala mucenja, osmaci ce me razumeti... 😊😂

P.S. Nadam se da cete uzivati (iako je  nastavak jako, jako los) 😇❤

"Zadovoljna si mestom?"

Ni ne trudeci se da joj uputim pogled, razmislila sam o tome da zapravo udostojim sebe odgovora na to mucno pitanje. Jer, koliko god ja zelela da krenem dalje ne obaziruci se na ono sto se dogodilo,nisam mogla. U tom trenutku,misli su mi odlutale ka recima koje mi je Erik pre samo nedelju dana uputio. Njegovo lice bez izraza je tako pomno pratilo moje korake kojima sam napustala nasu zajednicku kucu, ostavivsi svaku nadu za pomirenjem za sobom,ako je uopste i postojala bilo kakva nada. Ali,onog trenutka kada mi je sasuo bolnu istinu u lice,osetila sam se bespomocno i pateticno jer sam znala da je to istina. I jesam postala necija ljubavnica. Gadila sam se sama sebi i zelela sam da zaboravim tu noc i sve sto ima veze sa mojim neverstvom. Erikovo ravnodusno lice nije nista kazivalo tog dana kada sam ga napustila, ali pesnice koje je obuzdavao jesu mnogo govorile same za sebe.

Dugo sam osmeh trazila u nasim zajednickim slikama,prisecajuci lepih trenutaka koje sam provela sa Erikom. Ali sada...Sada je sve nestalo. Niko vise nije bio isti nakon ovih par dana,ovih godina. Osecam se kao da je prosla cela vecnost od srednje skole, i sada,kada bih se osvrnula, mogla bih da uocim svoje bezbrizno lice u Forbsu. Hah,vise nisam mala Elena Braun. Ne vise. Ono sto je bilo najbolnije od svega je to sto ni ja sama nisam znala ko sam. Nije mi se svidjalo ono sto sam postala.

Sve se promenilo.

Glas se ponovo odazvao, ovoga puta zabrinjavajuce:"Elena?"

Vrativsi se u stvarnost,naterala sam sebe da pogledam svoju sestru i prvo sto sam uocila bilo je njeno zaintrigirano lice. Ponovo je progovorila, ovaj put s izvesnom dozom pazljivosti,kao da se pribojava da ce me uplasiti ako povisi ton. "Dobro si?"

Nasmejavsi se na silu,sklonila sam kosu sa lica i pogledala u kutije koje su me okruzivale. "Da",rekla sam tiho nakon cega sam ustala i otvorila onu sa knjigama. Bacivsi jedan pogled ka praznim policama, izvadila sam dve knjige sa vrha i uputila se ka policama.

Glas moje sestre se ponovo oglasio. "El",izgovorila je malo glasnije, sputavajuci moj neuspeli pokusaj zavrsavanja bilo kakve konverzacije, "znas da mozes da razgovoras sa mnom."

Spustivsi knjige na povrsinu glatkog drveta kojim su bile oblozene, okrenula sam se ka Lisi i dalje joj upucujuci vestacki smesak. "Sve je u redu,Lis. Okej?"

Podsmehnuvsi se,spustila je ruke na kukove. "Ne moras me lagati. Samo... pricaj sa mnom. Bice ti lakse,znas to, zar ne? Niko nije 'u redu' posle raskida sa verenikom."

Prevrnuvsi ocima i uzevsi jos par knjiga,precutala sam njenu poslednju recenicu. Znala sam da moja sestra ima najbolje namere i da zeli ovo da mi olaksa sto je vise moguce,ali nisam htela da razgovaram sa njom o Eriku i nasem raskidu,i, ostalim komplikovanim stvarima koje su mi desile prethodne nedelje. Ni sa kim nisam zelela diskutovati o tome.  Sve sto sam zelela je malo privatnosti, malo vremena da bih mogla da rascistim sama sa sobom sve ovo. Jer, necu uspeti nastaviti dalje dok ne ostavim proslost iza sebe. U potpunosti.

Procistila je grlo i u nelagodnoj tisini se okrenula ka ostalim kutijama, napokon menjajuci temu. "Zasto... zasto nisi trazila pomoc od radnika? Samo gubis vreme na razmestaju svih ovih stvari."

Spustivsi i poslednju knjigu iz prve kutije, otvorila sam drugu i pocela slagati jos knjiga. "Zasto bih? Namestaj i elektricni uredjaji su vec namesteni,ostalo je jos samo dekoracija sto nije tezak posao.", okrenula sam se ka njoj i uputila joj znacajan pogled. "Ali,ako si ti umorna-"