U trenutku kada Elena saznaje da mora da napusti voljeni Los Anđeles i svoju školu i preseli se u malo mesto po imenu Forbs svet joj se okrenuo.Da li će Elena uspeti da prihvati novo okruženje i društvo u novoj školi?I da li će ono,moći da prihvati...
Sigurno je ponovo od njega, zakljucila sam sasvim opravdano.Podigla sam pogled sa izvestaja i ljutito zgrabila telefon koji se nalazio kraj ugraviranog logoa firme. Otvorila sam poruku,i shvatila da sam bila u pravu. Jos jedna poruka od Dzejmsa.
El,draga,odgovori mi. Zasluzujem da znam ako si jos uvek,ziva zar ne?
Zaprepasceno sam procitala sadrzaj njegove,sada vec,pete poruke od jutros. Da li je zapravo moguce da mi ovo radi? Da zeli da me primora na to da stupim u kontakt sa njim, manipulativnom osobom? Osobom koja jos od sinoc pokusava da me dobije na telefon. Pogresila sam tog dana i prihvatam odgovornost; nisam to trebala uraditi. Ali ovo prelazi svaku granicu i toga mi je bilo dosta. Shvatala sam znacenje svojih postupaka i bila sam spremna snositi posledice, ali ovakvu igru nisam htela da igram. Ne na ovaj nacin. Kao da nisam imala dovoljno problema bez njega u zivotu, pa je i on odlucio pridruziti se grupi "Kako zagorcati zivot Eleni Braun."
"Elena?"
Pogled mi se susreo sa Aurorinim ocima,istog trenuka prikupivsi svu moju paznju. Njena pojava me je pozivala na obazrivost i to nije bilo nista cudno,uzimajuci u obzir da se u firmi nalazila krtica.Stajala je na oko jedan i po metar od mog stola. Zateceno sam je gledala dok je ona ponosno stajala ispred mene.
Blago sam se namrstila dok sam odlagala telefon sa strane,dalje od njenog vidika. "Hm,da?",pitala sam zbunjeno i dalje se pitajuci kada je usla. Nisam imala pojma koliko je vec dugo stajala ispred mene. "Nisam cula kada si usla."
Prebacila je tezinu tela s jedno na drugo stopalo jos uvek imajuci taj nevini smesak na licu. Rukom je pokazivala ka vratima, demonstrirajuci. "Kucala sam,ali-"
"Nije ni bitno.",drsko sam je prekinula. Nisam bila u raspolozenju da cavrljam o nebitnim stvarima. "Nesto se desilo?"
Ponovo se osmehnula, pokazujuci svoje bele,pravilne zube. "Zapravo... i Jeste."
Upitno sam podigla obrvu potpuno preusmeravajuci svoju paznju na ono sto devojka ispred mene ima da kaze. Ovo je prvi put u istoriji "Orion"-a da se nesto ovakvo desava,a i nije velika cast biti na celu firme gde se sumnja da postoji krtica. U ovakvoj situaciji, opreznost mora biti na nivou. Svaki agent je u tim trenucima sumnjiv i,svakome,cak i meni, je potrebno odraditi detaljan pregled izvestaja u bazi podataka. Mada, niko od danasnjih zaposlenih u "Orion"-u nije dobio posao,a da njegova istorija nije do najsitnijeg detalja pregledana, moze se desiti da agenti rade i za vise firmi. Aurora je izgledala suprotno onome sto se od agenata u ovakvim trenucima ocekuje. Delovala je tako sigurno, ostavljajuci utisak kao da je ne zanima ono sto se trenutno desava u firmi,iako bi je to moglo kostati karijere.
Procistila je grlo,nakon cega je nastavila:"Bojim se da sam pronasla jednu gresku u-",prelistala je desetak papira koje je drzala u rukama. Pazljivije sam je osmotrila:njena plava kosa bila je podignuta u elegantnu pundju, dok je na sebi imala usku crvenu haljinu koja joj je isla uz telo sve do kolena. Nimalo nije licilo na njene uobicajene kombinacije, i sto je bilo jos uocljivije, nije imala oruzja kod sebe. Cudno. "-izvestaju sa jucerasnjeg zadatka."
"Oprosti?"
Mahnula je papirima. "Izvestaj? Pogresno je protumacen jedan od zadataka agenta Blaj."
Duboko sam udahnula, nastojeci da ne poludim. "Aurora? Da li si ozbiljna?"
"Izvinite?",rekla je sa vidljivom zbunjenoscu na licu.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
