The Secret Organization

Season 2-Chapter 20

Dodjavola,Elena! Sta ces sada reci?

Prekrstivsi ruke na grudima, nervozno sam prebacila tezinu tela s jednog na drugo stopalo. "Vec sam ti rekla,Erik. On radi u "Orion"-u."

Zbunjeno je trepnuo,naslonivsi se na povrsinu zida iza sebe. Skrenuvsi pogled, izbegavajuci moj, pogledao je pod.  "Kako ti kazes,El."

"To je istina",rekla sam pokusavajuci da ga ubedim. "Samo je jedan od radnika. To je sve."

"Verujem ti",pogledao me je.

Ne,ne veruje mi.
Sumnja.
Naravno da sumnja. Toliko sam nisko pala da sam pocela i da lazem. Prvo varanje,sada izvlacenje i laganje... Kraj se ne nazire. Ali,sama sam kriva.

Uputila sam mu osmeh, iza kog se krio neprikosnoveni strah. Strah koji me je proganjao vec duze vreme-strah da ce on saznati.

A sta ako gresim?
Sta ako bih trebala da mu kazem?

Ako bih mu rekla, ucinila bih svoju savest cistom, bas kao i nasu vezu cvrscom. Erik je jos od samog pocetka bio tu za mene. Od prvog momenta kada smo se upoznali,pa sve do sada, nase veridbe, nijednog trenutka me nije ostavio u necemu samu. Oduvek je bio dzentlmen i muskarac kakvog bi svaka zena pozelela,ali sta ako mi ovo ne bi oprostio?

Varala sam ga.

Ali,cinjenica koju ne mogu da demantujem je da osecam nesto i  prema Dzejmsu. Nesto sto me je oduvek vezivalo za njega i privlacilo me je i danas prisutno, to je istina. Pojavio se nakon toliko godina, a ja sam mu bez razmisljanja poletela u zagrljaj. Bez i najmanjeg osecaja krivice, poljubila sam ga. Dva puta. I,i dalje se ne kajem. Sto je najgore od svega, koliko god ja to nisam zelela sebi da priznam, svidelo mi se. Jos uvek se potajno nadam da ce nesto biti izmedju nas dvoje,ali zasto? Zasto bih to cinila sebi i svojoj vezi? Zasto ako mogu imati normalan zivot sa deckom kog volim,deckom koji mene voli i koji ce mi uskoro postati muz?

Zaboravi Dzejmsa,rekao je glasic. Zaboravi.

Postala sam neverna svom vereniku, lazljivica i prevarantkinja. Sve najgore osobine koje sam mogla da pokupim- pokupila sam. Sada sam manipulativna osoba koja bi ucinila sve da uradi za svoje voljene, iako im svesno radi lose stvari i zabada im noz u ledja.

Varala sam ga,ponovo sam pomislila.

Izgleda da vise nisam dobra,nevina Elena. Prokleto sam se promenila.

Varala sam ga.

"E-Erik?"

Ni sama ne uspevajuci da shvatim kako sam to uspela da izgovorim, pogledala sam ga i susrela se s njegovim ocima.

Dosta je bilo,Elena. Vreme je da kazes istinu.

Susrela sam se s njegovim, odjednom tuznim, ocima kojima kao da je govorio da je unapred znao sta sam ucinila. Kakvu sam gresku pocinila. Prosao je rukom kroz kosu, razbarusivsi je. Odmaknuo se od zida i prekrstio ruke na grudima, upitno me gledajuci.

Ugrizla sam se usnu i izdahnula, u neverici. Zaista nisam mogla da poverujem sta radim,ali,nekako,znala sam da je to ispravno. Ili sam se bar nadala da ce biti ispravno. U suprotnom, mojoj ljubavi s Erikom nema spasa.

Vredi rizikovati u zivotu.
...Zar ne?

"Moramo da razgovaramo",izgovorila sam sklanjajuci dva pramena kose sa lica.

Zbunjeno je trepnuo i pogledao me. "Reci."

"Ahm,zelis li...zelis li da sednemo?"

Sumnjivo me osmotrivsi, u svega dva koraka je prisao bracnom krevetu i polako seo,i dalje delujuci veoma nervozno, bas kao da je predvideo o cemu zelim da razgovaram. "Elena, sta se desilo?"