Bezuvjetna Ljubav

6.DIO

Sjedim u uredu i razmatram i gledam ponude za kamp u Francuskoj. Dvoumim se između dvije ponude. Morat ću s izbornikom porazgovarati.
Netko je pokucao na vrata.

"Naprijed."-rekla sam,a ušao je Vida.

"Jele ajde s nama na trening."

"Zašto?"-upitala sam.

"Moramo trčat 30 krugova. Ajde sredi nam da trčimo 20."

"Ajme Vida,ajme."

"Jelee molim te."

"Ajde dobro sad ću ja doći. Moram samo nešto obaviti."

"Jelee ti si moj spasitelj."-rekao mi je i zagrlio me.

"Ajde idi."

Izašao je,a ja sam ostala nešto završiti. Ubrzo sam to završila i izašla na teren gdje su oni trčali.

"Ajmo lijenčine jedne,tek ste 20 krugova."-Čačić se derao.

"Izborniče nemojte ih više mrcvariti."-zamolila sam.

"Ajmo momci dosta. Sva sreća da imate Jelenu pa vas je spasila."

Ja sam sjela na klupu i gledala kako tehniciraju s loptama. Najviše sam se zagledala u Marka. Kada na njega pomislim uvijek me prođe neki čudan osjećaj. Iz mog razmišljanja me prekinila lopta u glavu.

"Jelena jesi dobro?"-Marko me upitao.

"Jelena oprosti nije bilo namjerno."-Vida se ispričavao.

"Ma dobro sam ja nema nikakve veze."-rekla sam i ustala sa stolice ali izgubila sam ravnotežu. Sva sreća da me Marko ulovio.

"Marko odvedi Jelenu kod liječnika da je pregleda."- Čačić ga je zamolio.

"Dobro sam,nije potrebno."

"Jelena ne budi tvrdoglava,idemo."-rekao je i stavio moju ruku preko njegova ramena.
Brzo smo došli do ordinacije i doktor me pregledao.

"Gospođica je dobila malo jači udarac u glavu,ali sve će biti u redu. Samo nek odmara."-rekao je doktor.

"U redu hvala vam i doviđenja."-rekla sam i izašli smo. Marko me dopratio do sobe.

"Hvala ti."-zahvalila sam mu se.

"Nema na čemu. Nisam ništa uradio."

"Meni puno znači."

"Idi se presvući i malo probaj zaspati."-rekao mi je.

"Hoću,ali idi ti na trening."

"Ionako će biti gotov za deset minuta. Nema zbog čega ići."

"A dobro."-otišla sam u kupaonicu,presvukla se i legla. Marko je nešto po mobitelu gledao. Ja sam legla i ubrzo zaspala.

Marko P.O.V.

Gledam je kako spava. Predivna je. Imam neki čudan osjećaj prema njoj,ali ne znam je li ona ima neke osjećaje prema meni. Ne želim uništiti naše prijateljstvo.

Jelena P.O.V.

Budim se i vidim da nema nikoga u sobi. Ustala sam se i otišla u kupaonicu malo se srediti. Izašla sam i zaputila se prema prizemlju. Tamo su dečki čekali večeru. Sjela sam do Marka i Perišića.

"Evo uspavane ljepotice."- Perišić se našalio.

"Zar sam vam falila?"-rekla sam.

"Ma ne možemo mi bez tebe."-šalili smo se.

Ubrzo je došla večera i večerali smo. Nakon toga sam izašla vani na zrak i zamislila se.

"I ti ih ne možeš podnijeti."-poznat glas me prekinio u mom razmišljanju. To je bio Marko.

"Nisu oni tako loši,samo sam htjela malo izaći na zrak."

"Nisi mi tip osobe koji voli samoću."-počeo je razgovor.

"Po čemu?"

"Uvijek si vesela osoba koja zabavlja sve oko sebe."

"Nekad je i meni potrebno ostati sama sa svojim mislima. Ja nikada ne bih mogla izdržati vaš nogometni život."

"Po čemu?"

"Uvijek neka putovanja,turniri treninzi,utakmice... Nikad vremena za svoj unutarnji mir."

"Navikne se čovjek s vremenom."

Nisam ništa rekla samo sam sjela na neki zidić,a on za mnom.

"Mislim da bih vječno mogao gledati ove zvijezde."

"Da,nebo je prekrasno."

"Ti si još ljepša."-rekao je,a ja se još pitam jesam li točno čula.
Okrenila sam se prema njemu. On je samo svoje usne prislonio na moje. Mene je prošlo milijun pozitivnih trnaca. Uzvratila sam mu. Odjednom je moj mozak proradio. Što bi on sa mnom,ja sam mu samo prolazna avantura. Prekinila sam poljubac i otrčala u sobu.

Sva sreća nije nitko u njoj bio. Ušla sam u kupaonicu i počela roniti suze.

Marko P.O.V.

Samo je ustala i otišla. Ne razumjem što sam učinio. Ustao sam krenio prema sobi. Ušao sam i čuo sam kako netko u kupaonici plače. To je sigurno Jelena.

"Jelena oprosti ako sam nešto krivo učinio. Nije mi bila namjera. Molim te otvori."

"Pusti me molim te."

"Reci mi što sam učinio. Molim te."

Nije ništa govorila. Sjeo sam na krevet i buljio u ta prokleta vrata. Nakon nekog vremena sam izašao na zrak.

Jelena P.O.V.

Uhh hvala Bogu da je izašao. Otključala sam vrata i izašla. Počela sam spremati stvari i netko je ušao u sobu.

"Vida prepade me."-govorila sam dok sam spremala stvari.

"Gdje ćeš?"-upitao me.

"Ne pitaj ništa molim te."

"Dobro neću."

"Vida to se samo tako kaže."

"E da mi je vas žene razumjeti. Što se dogodilo?"

"Marko me poljubio,a ja sam pobjegla."

"Zašto si pobjegla?"

"Zato što mi je kroz glavu prošlo da bi mu bila samo prolazna avantura."

"Jele on ti je stvarno dobar dečko."

"Uh Vida moj,ništa ne znam."

"Nemoj nigdje ići neka te u sobi."

"Što ću ako on dođe."

"Ignoriraj."

"Vida ti si stvarno pravi prijatelj."-rekla sam i zagrlila ga.