Bezuvjetna Ljubav

5.DIO

Došla sam u hrvatski kamp. Ušla sam i vidjela nekog čovjeka.

"Oprostite ja sam Jelena Martić..."-počela sam govoriti.

"A znam vi ste došli ovdje s faksa. Idite na travnjak tamo je izbornik."

"A gdje se ide možete li mi reći gdje je?"

"Idete pravo i druga vrata desno."

"Hvala,doviđenja."-rekla sam i otišla. Ušla sam na ta vrata i izašla van. Tamo su igrači trčali,a Čačić se derao na njih.

"Lijenčuge jedne ajmo brže."

"Dobro jutro."-pozdravila sam ih,a oni su svi u mene buljili ko tele u šarena vrata.

"Jele jes' to ti?"-upitao me Vida.

"Vida jesam."-odgovorila sam,a oni su mi poletili u zagrljaj.

"Kako mi je drago vidjeti te opet."-rekao je Pjaca i zaglio me,a mene prošlo milijun trnaca.

"Dečki pustite djevojku,ugušit će se."-rekao je Čačić i došao do mene.

"Ja sam Ante Čačić,drago mi je."-rekao je.

"Ja sam Jelena Martić,drago mi je također."

"Vi ste došli ovdje raditi?"

"Da,jesam."

"Nisam upoznat koliko ćete ostati ovdje?"

"Profesor mi je rekao da ću ostati cijele pripreme i prvenstvo."

"A odlično. Ja vam osobno predlažem da vi dođete ovdje k nama u kamp,lakše ćete raditi posao. Vi i dalje možete izlaziti kako hoćete i gdje hoćete."

"Može."

"Onda sutra dođite u kamp,kada se spakirate."

"Odlično,može. Doći ću sutra u osam sati."

"Može,sada možete ići."

"Doviđenja,bok dečki,vidimo se."-pozdravila sam ih,a i oni mene.

Izašla sam i došla u stan. Spakirala sam se i zovnila Melitu da odemo u kupnju.

"Melita ajmo u shopping."

"Može,nađemo se ispred tvoje zgrade za 15 min."

"Uredu."-rekla sam i prekinula.
Izašla sam van i čekala. Ubrzo je došla i krenile smo pješice u centar. Po buticima smo hodale gotovo tri sata i za neko čudo kupile smo sve što smo trebale. Poslije toga smo sjele u neki kafić i popile kavu. Došla sam kući u osam i pogledala neki film na TV-u. Poslije njega sam otišla spavat.
***
Vučem za sobom puna dva kofera i napokon sam došla do recepcije. Tamo je bio Marko i Čačić.

"Dobro jutro."-pozdravila sam ih.

"Dobro jutro i tebi Jelena. Vidim da si donijela svoje stvari. Bit ćeš u sobi s Pjacom,Mandžukićem i Vidom. Ako se slažeš."

"Može naravno."

"Marko odnesi Jeleni kofere u sobu."

"Ma ne treba,mogu i sama."-govorila sam,ali on mi je uzeo kofer.

Stepenicama smo se popeli u sobu. Na jednom krevetu je ležao Vida koji je nešto tipkao po mobitelu i Mandžo koji je čitao neku knjigu.

"Pozdrav ljudi."-pozdravila sam ih.

"O Jelee,disi šta ima nova?"-Vida se šalio sa mnom.

"Vida kraljino."-rekla sam i zagrlila ga.

"Jele pozdravlja te Melita."-Mario se nasmijao.

"Jel to ima nešto između vas dvoje?"-upitala sam ga i namignula mu.

"Ma nema. Mi smo samo prijatelji."

"Ma da da."-rekla sam sarkastično.

"Što ćemo večeras raditi?"-Vida je veselo upitao.

"Vida molim te idi spavati. Sjećaš se što je bilo neku večer."-Pjaca je uzvapio.

"Što je bilo?"-upitala sam.

"Vida je u pola noći razvio neku njegovu rock glazbu jer nije mogao zaspati. Naravno svi smo se probudili,ali Čačić se jako naljutio i za kaznu smo morali trčati još 20 krugova oko stadiona."-Mandžo je ispričao.

"Pa što hoćete,dižem vam kondiciju. Trebali ste mi biti zahvalni."

"Jao Vida ti nisi baš sav svoj."-rekla sam i potapšala ga po ramenu.

"Jelena,a što ćeš ti raditi ovdje?"-upitao me Mandžo.

"Pa neće čuvati ovce."-Pjaca je odgovorio.

"Po potrebi. Zezam se,bit ću menadžer. Točnije dogovarat ću utakmice smještaj i ostalo."

"Uh što mislite da Vida radi taj posao."-Mandžo je nadodao.

"Pa kad bi imali utakmice,spavali bi u parkovima."-Pjaca se nasmijao. Kako je presladak dok se smije. Jele jesi se to ti zaljubila?-moj glasić se oglasio.
Ma ne nisam. Što bi on sa mnom. Ma ne nisam,niti smijem.

"Jele,jele jesi tu?"-pjaca mi je mahao pred rukama.

"Ma nešto sam se zamislila."

"Mislila je na Pjacu."Vida je nadodao.

"Daaj molim te."-rekla sam.

"Tko zna što se događalo među vama u Torinu."- Mandžo mi je namignio.

"O Božee."-rekla sam i bacila sam jastuk na svoju glavu.