Bezuvjetna Ljubav

11.DIO

Danas sam se rano ustao jer će Jelena doći kod mene. Spremio sam sve što sam trebao,presvukao se i otišao u bolnicu.
Kada sam došao Jelena je taman išla na prvu terapiju.

"Marko bojim se."-prišapljala je.

"Ne brini sve će biti uredu,ja ću te čekati ovdje."-rekao sam joj i nasmijala mi se. Ona je ušla u neku prostoriju,a ja sam sjeo sam na stolicu.

Dok sam je čekao nečiji glas kako me doziva.

"Bok Marko,kako si?"-upitala me Tina,moja bivša. Irtira me.

"Dobro,odkud ti ovdje?"-upitao sam je.

"Trebala sam nešto kod doktora. Odkud ti ovdje?"

"Čekam nekoga."

"Nismo se vidjeli od onog događaja."

"Da..."

"Što misliš da pokušamo ponovno?"-upitala me nakon kratke šutnje.

"Nakon što si me onako prevarila da opet budem s tobom. Nema šanse."-malo sam povisio ton.

Htjela je nešto reći,ali onda je izašla Jelena.

"Jesi gotova?"-upitao sam je,a Tina je gledala kao da je duha vidjela.

"Jesam,tko je ovo?"-upitala je gledajući na Tinu.

"Ja sam Tina."-rekla je i pružila joj ruku.

"Ja sam Jelena."-rekla je.

"Ajde Jelena idemo. Zbogom Tina."-rekao sam i Jelenu uhvatio za ruku. Izašli smo iz bolnice i krenili prema stanu.

Tina P.O.V.

Bila sam u bolnici i susrela Marka. Trenutno nisam dobra s novcima,pa mogla bih ga još malo iskoristiti. Porazgovarala sam s njime i onda je izašla neka djevojka. Čini mi se kako su oni dvoje jako bliski. Ona će mi biti jako veliki problem za rješiti.

Jelena P.O.V.

Trenutno sam u Markovu stanu. Ležim i čekam kad će doći Mandžo,Suba i Čarli. Marko me dvori kao kraljicu. Ne da mi da se pomaknem.

Netko je pozvonio na vrata. Ustala sam i otvorila vrata. To su bili oni.

"Disi Jele,legendo."-pozdravio me Vida i zagrlio.

"Vida evo me,di si ti."-rekla sam i pozdravila se s njima.

Ušli smo i razgovarali. Ubrzo je došao Marko i nastavili smo ugodno razgovarati

***
Ustala sam oko osam sati i spremila se za bolnicu. Marko će me opet odvesti. Ušla sam u auto i krenili smo. Došla sam u bolnicu i opet krenila u onu prostoriju.

***
Bila sam gotova za sat vremena. Ja i Marko smo izašli iz bolnice.

"Hoćemo li malo prošetati? Godit će ti svježi zrak."

"Može."-rekla sam i nastavila gledati kroz prozor. Brzo smo došli do nekog parka. U njemu nije bilo ljudi. Šetali smo i sjeli na neku klupu. Bila je tišina,ali ona ugodna. Baš mi je godio ovaj svježi zrak.

***
Obukla sam pidžamu i počela češljati kosu. Kada sam počešljala vidjela sam koliko mi je kose otpalo. Samo sam gledala u tu kosu i suze su mi počele navirati niz lice. Marko je ušao u sobu i snažno me zagrlio.