Bezuvjetna Ljubav

9.DIO

Cijelu večer nisam mogao zaspati. Spremio sam se oko sedam i pol i otišao Jeleni u bolnicu. Dok sam se vozio stalno sam razmišljao o Jeleni. Ne znam kako će ona prihvatiti ako bude imala leukemiju. Ali jedino znam da ću uvijek biti uz nju i pomagati joj.

Došao sam do bolnice i ušao sam u sobu. Nosio sam joj najdražu čokoladu i nekog medvjedića.
Ušao sam u sobu i ona je već bila budna.

"Dobro jutro."-pozdravio sam je.

"Dobro jutro i tebi."-rekla je.

"Kako si?"-upitao sam je dok sam odlagao medvjedića i čokoladu.

"Ma dobro sam,nego nisi trebao ovo donositi."

"Ma nije ovo ništa."

Još smo razgovarali pola sata i onda je doktor došao.

"Jeste vi Jelena Martić?"-upitao me doktor.

"Jesam."-odgovorila je.

"Imam za vas lošu vijest. Nažalost pokazalo se da ste pozitivni na leukemiju. Morat ćemo obaviti dodatne pretrage. Najvjerovatnije će te ići na kemoterapije,a ako to ne uspije na operaciju i morat ćemo tražiti donatora koštane srži."

Dok je govorio Jelena je sve više i više blijedjela. Doktor je izašao,a Jelena je samo počela plakati.

"Jelena ne plači sve će biti dobro."-rekao sam i zagrlio je.

"Neće ništa biti dobro,izgubit ću sve,neću ja to moći."-govorila je kroz suze.

"Jelena ja sam s tobom,zajedno ćemo ovo prebroditi. Bit ću uz tebe."

"Što ću ti ja,samo da ti život upropaštavam. Idi i zabavljaj se,pusti mene."

"Ne govori to. Uz tebe sam. Htjela to,ne htjela s tobom sam."

Nije ništa rekla samo je stala plakati. Nakon nekog vremena je došao doktor i negdje je odveo. Ja sam se vratio u kamp jer sam imao trening. Tražit ću od Čačića da me pusti s prvenstva da mogu biti s Jelenom.

Ušao sam u auto i došao u kamp. Odmah sam sreo Vidu.

"Što su doktori rekli?"-odmah je došao do mene.

"Ima leukemiju. Neću moći izdržati ako je izgubim."-govorio sam dok su mi suze počele padati niz lice.

"Marko drži se. Neće Jeli ništa biti. Hrabra je ona."

Obrisao sam suze i otišao do Čačića.

"Dobar dan izborniče."-pozdravio sam izbornika.

"Što je Marko bilo,zašto si smrknut?"

"Izborniče,htio bih vas nešto zamoliti."

"Reci slobodno nemoj se ustručavati."

"Pokazalo se da Jelena ima leukemiju. Želio bih vas zamoliti da mi date slobodno ovo prvenstvo da mogu biti uz nju,ako vam nije prevelik problem."

"Marko,nema problema. Nadam se da će sve dobro proći."

"Izborniče hvala vam."-rekao sam i zagrlio ga.

Izašao sam i opet otišao u bolnicu. Tamo je bila Melita.
"Bok cure."-pozdravio sam ih.

"Zašto nisi na treningu?"-upitala me.

"Izbornik mi je dao slobodno prvenstvo da mogu biti s tobom."

"Ti nisi normalan. Idi treniraj i igraj. Dokaži dokaži se. Pusti ti mene."

"Da to više,nikad,ama baš nikad nisi rekao. Bit ću uz tebe."

"Meni niko ne može pomoći."-rekla je i okrenila glavu prema prozoru.

"Jele ne znaš koliko nas rastužuješ time."-rekla je Melita.

"Samo govorim istinu."-rekla je i uzahnula.

"Što ti je doktor rekao?"-upitao sam.

"Sutra idem na prvu terapiju."

"A što ako ti to ne pomogne?"-upitala je Melita.

"Trebam donatora koštane srži."

"Pomoći će terapije."

"Meni ionako nema pomoći,džaba vam se truditi."-govorila je.

"Sve do tvog zadnjeg daha ja ću se boriti. Sviđalo ti se to ili ne."

"Ljudi oprostite moram ići. Jele drži mi se."-rekla je i poljubila je.

"Zašto bi se ti borio za mene?"-upitala je.

"Zato jer te volim. Ludo te volim."

"Ja to ne želim. Ne želim da me gledaš ovaku."

"Ja te baš takvu želim gledati. Želim ti pomoći."

"Ja ovo neću moći preživiti."-govorila je dok su joj suze počele padati niz lice.

"Hoćeš i moraš. Ja ću biti uz tebe."