Bezuvjetna Ljubav

7.DIO

Pokušavam zaspati,ali nikako ne mogu. Izašla sam malo vani na zrak i ugledala Marka. Krenila sam ući natrag,ali me njegova ruka zaustavila.

"Sad ćeš mi reći što sam učinio."

"Marko oprosti ako sam te povrijedila nije mi bila namjera."

"Al zašto to činiš? Zaboga zašto?"

"Ne mogu ti reći. Oprosti."

"Daj zašto mi to činiš?"

"Pusti me više."

"Vi žene ste nenormalne. Najbolje bi mi bilo da sam otišao u svećenike."

"Nitko ti još ne brani."

"Vidim da ovaj razgovor više nema smisla. Doviđenja."-rekao je otišao u sobu. Ugh je naporan.
Skupila sam snage i ušla u sobu. Legla sam i nekako sam uspjela zaspati.

***
Sjedim u restoranu i doručkujem,a usput i ubijam Marka pogledom.

Domagoj Vida P.O.V.

Gledam Marka i Jelenu. Da se ubija pogledom oni dvoje bi već bili na groblju.

"Što je njima dvoje?"-upitao me Mandžo.

"Nešto su se gadno posvađali."

"Moramo ih pomiriti. Znaš kako su tvrdoglavi."

"Zaključat ćemo ih tamo u oni odjel s krapama i sredstvima za čišćenje."

"Daj tamo smrdi."-zgadio se Mandžo.

"Pa što više smrdi to će se prije pomiriti. Plan je ovaki. Ja ću Jelenu dovesti,a ti Marka. Dogovoreno?"-upitao sam.

"Može."

"Ti idi ja ću poslije tebe."

Jelena P.O.V.

Pojela sam zadnji zalogaj i dolazi do mene Vida.

"Jelena dođi sa mnom."-nisam ništa rekla ustala sam i pošla za njim. Ušli smo u neku prostoriju i ubrzo su došli Mario i Marko.
Ja nisam znala zašto su nas doveli ovdje. Ja sam samo gledala u njega. Oni su izašli i zaključali nas.

"Otvaraj te!"-vikala sam.

"Neka vas malo."-Vida se zaderao. Ja sam još lupala,ali oni su otišli.

"Neće ti otvoriti,sjedi i ne troši se."

"Uff."-rekla sam i sjela do njega. Dugo smo šutili.

"Jelena zašto si nakon onoga pobjegla?"

"Sramota me reći."

"Reci,neću nikome reći."

"Pa imam strah da bi ti bila samo prolazna avantura."

"Daj mi vremena da ti dokažem da to nisam."

"Znači prijatelji."-rekla sam i pružila mu ruku.

"Prijatelji."

"Kako ćemo sada one mamute dozvati."-uzdahnula sam.

"Imaš mobitel?"-upitao me.

"Ne u sobi mi je. Imaš ga ti?"

"I meni je u sobi."

"Uff kad će doći više."-rekla sam i počela lupati. Nakon pola sata pojavili su se i pustili nas.

"Ja ću vas ubiti."-rekla sam Vidi i Mandži.

"Bar smo vas pomirili."

Nisam ništa rekla,samo sam otišla u svoju sobu. Došla sam i presvukla se. Otišla sam u svoj ured jer sam trebala riješiti neke stvari. Sjela sam i počela raditi.

***

Sjedim već pet sati u ovome uredu i radim. Netko je pokucao na vrata i to je bio izbornik.

"Jelena izađi malo iz tog ureda. Dosta radiš."-rekao je i sjeo na stolicu.

"Ma nije meni teško."

"Već si puno napravila za nas. Nikad prije nismo bili ovako organizirani. Ja ti garantiram da nakon fakulteta možeš nastaviti ovdje raditi."

"Hvala vam puno. To mi je posao."

"Ajde idi s nama na trening."

"Samo da ovo što sam počela da završim i evo me."

"Uredu. Vidimo se."-rekao je i izašao iz ureda.

Brzo sam bila gotova i izašla sam van. Tamo su oni vježbali s loptama. Sjela sam na klupu i gledala ih. Odjednom me zovnio Suba.

"Jele ajde dođi."-rekao je,a ja sam ustala i došla do njega.

"Moj trener ima virozu ajde ti pucaj na gol."

"Što ću ja,ne znam ti ja pucati."

"Nema veze,evo ti lopta i stavi je na bijelu točku."-rekao je i dodao mi loptu.

"Ajde dobro,ali nemoj mi se smijati."

"Časna riječ."

Stavila sam loptu na bijelu točku i zatrkala se. Pukla sam iz sve snage i lopta je nekim čudom zabršila u golu. Čula sam iza sebe neke pljeske i zvižduke. Ajme gledali su me.

"Što Jele puca."-usklikinio je Modrić. Ja sam se samo nasmijala im.