Bezuvjetna Ljubav

26.DIO

Hvala Bogu napokon sam se preselila u svoj stan. Počela sam raditi i polako se uklapati među njima. Mario i ja se družimo i ne ispitiva me. Najsmješniji među njima je Alves. Dečki su stvarno super. Marko je jako čudan.
Spremila sam se i krenila prema stadionu.
Brzo sam došla. Marko je taman izašao iz auta i uhvatio me za ruku.

"Jelena što mi tajiš?"-upitao me.

"Molim te nemoj,stvarno ti ne smijem reći."

"Tko ti prijeti? Jelena reci mi."

"Dođi večeras kod mene i sve ću ti reći."

"Uredu."

Ušla sam u svoj ured, Marko na stadion.
Ušla sam u svoj ured,sjela i počela raditi.
Kada sam završila s poslom ustala sam i pogledala prema terenu gdje su bili momci. Ja sam gledala samo Marka.  I dalje ga volim istim žarom.
***
Došla sam kući i dalje čekam Marka. Hodam gore-dolje. To uvijek radim kad sam nervozna.
Netko je pozvonio na vrata i otvorila sam.

"Bok."-pozdravila sam Marka.

"Bok."

Ušao je u kuhnju.

"Sjedi."-rekla sam mu i zajedno smo sjeli.

"Hoćeš mi napokon reći?"

"Hoću. Onaj dan kad sam imala operaciju Tina me otela i poslala u Ameriku. Tamo sam se oporavila i nastavila nekako živjeti. Zaprijetila mi je ako se vratim da će te ubiti i zbog toga nisam željela doći i javljat ti se. Onda sam vidjela da ste ti i ona ušli u vezu i pokušavala sam te nekako zaboraviti,ali to mi nije uspjelo."-kako sam govorila on me sve blijeđe i biljeđe gledao.

"Znači to je sve Tinino maslo."-rekao je tiho.

"Da,ako ona sazna da sam ti ja ovo rekla i ja i ti ćemo se loše provesti."

"Ja bez tebe više ne mogu. Sutra ću prekinit s njom."

"Marko ja se bojim."

"Čega?"

"Da će ti nešto napraviti."

"Ne brini,znam se ja čuvati."-rekao je i zagrlio me.

Sjeli smo na kauč i uživali u tišini. Falio mi je jako. Samo me strah da ga ne izgubim.

"Zna li Melita da si živa?"

"Ne zna još. Moram otići do nje."

"Ona je s Markom u Napulju."

"Sutra ću otići do njih. Hoćeš sa mnom?"

"Može."

Zaspali smo zagrljeni nakon dugo vremena.

***
Probudili smo se i krenili prema Napulju. Vrlo sam nervozna kako će Melita reagirati.
Sjeli smo u auto i krenili. Između nas je vladala tišina. Marku je odjednom zazvonio mobitel.

"Jel to ona?"-upitala sam ga.

"Da."

"Javi se."

On se javio i počeo razgovarati. Rekao joj je da je otišao s prijateljima.

Do Napulja smo došli brzo,vidjela sam njihovu kuću. Ušli smo i došli do vrata. Pokucala sam i otvorila je Melita.

Nakon nekog vremena je progovorila.

"Je.. Jel... Jelena jesi to ti?"-upitala me nakon nekog vremena.

"Ja sam."-potrčala sam prema njoj i zagrlila je.

"Falila si mi jako,jako."-govorila je kroz suze.

"I ti meni nemaš pojma kako."

"Melita tko je?"-došao je njezin Marko.

"Jelena odkud tebe?"-upitao me nakon nekog vremena.

"Ajde uđi i ispričaj nam sve."

Ušli smo u kuću i sjeli u kuhinju.

"Gdje si bila nakon ovoliko godina?"-upitala me Melita.

Sve sam ispričala i ona me je gledala.

"Koja je ono kučka."-rekla je.

"Sve će doći na svoje. Još danas ću otići u Torino i prekinit s njom. Zamolio bih vas da Jelena ostane ovdje."

"Naravno da može."-rekla je Melita.

"A što s poslom?"-upitala sam ih.

"Ja ću reći da imaš nekih problema pa ćete pustiti."

"Onda dobro."

"Ja sad idem."

"Poći ću s tobom."-rekao je Marko Melitin. Uzeli su jakne i izašli.

"Marko čuvaj se."

"Hoću,ne brini."