Bezuvjetna Ljubav

10.DIO

Jelena je napokon zaspala. Sjeo sam na stolicu i promatrao je. Ne znam zašto je tako pesimistična. Iz mog razmišljanja prekinio me doktor koji je ušao u sobu.

"Je li zaspala?"-upitao me.

"Nekako je uspjela."

"Ovaj period je najteži."

"Doktore mogu li vas nešto upitati?"-upitao sam doktora.

"Naravno."

"Koliko je ova njezina bolest ozbiljna?"

"Pa gledajte,mi smo odradili pretrage. Mogu vam reći da stanje i nije baš tako bajno,ali nije ni loše. Šanse su pola-pola.
Bitnu ulogu će odraditi i psihičko stanje."

"Problem je što je ona s otkrivanjem te bolesti psihički skroz nestabilna. Što biste vi savjetovali?"

"Mislim da ne bi bilo loše da angažiramo psihologa."

"Ja ću još jednom pokušati porazgovarati s njom pa ćemo vidjeti."

"Uredu,sad moram ići. Vidimo se."

"Doviđenja i hvala vam na svemu."

"Još nešto. Sutra poslije prve terapije može ići doma."

Rekao je i izašao. Jelena se ubrzo probudila.

"Jele možemo li porazgovarati?"-upitao sam je.

"O čemu?"-upitala je hladno.

"Zašto si takva?"

"Kakva sam?"

"Nisam mislio da si osoba koja lako odustaje,nisam mislio da si osoba koja se predaje bez borbe."

"Samo sam realna."

"Za Boga miloga,kakva realnost, Jelena ova bolest nije toliko teška,nije još otišla u završne stadije,zašto to radiš?"-povisio sam ton.

"Želim da me pustiš,da ostanem sama. Ne želim i tebe uvlačiti u ovo. Ne mogu Marko shvati."-i ona je povisila ton i polako su joj se suze počele slijevati niz lice.

"Jelena volim te,ne možeš ni zamisliti koliko."

"Ne želim da ti život prolazi da budeš stalno sa mnom po bolnicama,želim da gradiš karijeru,da se zabavljaš,da živiš svoj život,a ne da tratiš vrijeme na mene."

"Ali moj život si ti. Ne mogu bez tebe. Džaba mi pare,novci,slava. Ma džaba mi sve kad nemam tebe."

"Ja tvoj život neću i nemam pravo upropašćavati."

Nisam ništa rekao nego samo je poljubio. Ona mi je uzvratila.

"Hoćeš se sada boriti?"

"Borit ću se."-rekla je i nasmijala se,a ja sam je zagrlio. Ona se vratila u ležeći položaj i naslonila je glavu na mene. Ja sam je milovao po kosi.

"Doktor je rekao da sutra možeš poslije prve terapije kući. Ići ćeš kod mene."

"Ne ne želim to. Ne želim te još više mučiti."

"Ideš kod mene i gotovo. Ja ću se brinuti za tebe."

"Marko shvaćaš li da samo sebe zapostavljaš?"

"Ne zapostavljam se. Zapostavio bih se kada bih te pustio."

Nije ništa rekla.
"Znaš da će poslije kemoterapije otpast mi kosa i da ću biti ružna."

"Ti meni ne možeš biti ružna. Ako ti to toliko smeta,kupit ćemo periku,sve ću učiniti da budeš sretna."

"A što ako terapija ne uspije."

"Naći ću najboljeg doktora na svijetu koji će te operirati."

Nije ništa rekla samo se još više pribila uz mene.