Special ✔

Part 3

...

Nayeon's P.O.V.

Ležala sam tako u krevetu nekih 30 minuta. Dojadilo mi je, pa sam silom ustala. Jedva sam se ispravila, ali sam uspela. Onda sam osetila olakšanje u celom telu. Sada sam mogla normalno da se pomeram. Shvatila sam da mi se snaga vratila.

Ustala sam iz kreveta i odjurila u kapetanovu kancelariju. Za malo sam slomila vrata svoje sobe, koliko brzo sam istrčala. Na hodniku sam srela Jin-a i Namjoon-a. Namjoon je Jinov bff. A i 2. komanditor. Stariji je od Jin-a 3 godine, ali ih to nije sprečilo da se sprijatelje.

Zastala sam na minut, pogledala Jin-a kiselo i nastavila da trčim.

"Šta ovo bi?" Pitao je Namjoon.

"Ma ništa." Promumlao je Jin.

"Sigurno se nešto desilo, čim te je tako pogledala." Rekao je Namjoon.

"Ahh... Hajde reći ću ti usput." Rekao je Jin potišteno.

...

Konačno sam stigla. Razvalila sam jedan deo vrata i samo ušla kao da ništa nisam uradila.

Ali on nije bio tu.

"Znala sam. Otišao je. Uhh!" Rekla sam frustrirano.

Okrenula sam se, videla u kakvom su stanju vrata i nasmejala sam se.

"Zaslužio je." Rekla sam zadovoljno i izašla.

Otišla sam u kafeteriju zato što sam sada umirala od gladi. Stomak mi je zavijao kao vuk. Uzela sam omiljeno jelo i sela za prazan sto na sredini kafeterije.

Primetila sam da me pola kafeterije gleda.

Sigurno se pročulo da sam postala poručnica.

"Divota. Sada ne mogu ni da jedem kako treba." Rekla sam mrzovoljno i ustala.

Bacila sam ostatak hrane zato što sam izgubila apetit. Otišla sam na teren koji je bio na balkonu broda iskalila sam bes na njemu. Bukvalno sam ga uništila.

Onda sam, naravno, morala da popunim rupe koje sam napravila.

"Dođavola. Baš su duboke. Ali se osećam mnogo bolje." Rekla sam sa osmehom.

Popunila sam rupe i krenula u svoju sobu. Kada sam ušla u zatvoreni deo broda čula se buka i panika. Otrčala sam do najbliže osobe.

"Šta se dešava?" Pitala sam.

"Nestalo je goriva iz rezervoara broda! Padamo!" Rekao je panično.

"Padamo?!" Viknula sam iznenađeno.

"Da! A kapetan nije tu. Ne možemo ništa da učinimo. Slupaćemo se!" Viknuo je.

Otrčala sam u kapetanovu kancelariju i na spikeru pozvala sve članove odbora da se okupile u sali.

...

"I šta ćemo da radimo?" Pitala sam.

Svi su me gledali kao da su videli duha.

"Ne gledajte me tako nego recite šta da radimo! Znate da kapetan nije tu. A ni generali." Rekla sam frustrirano.

"Ko nije tu?" Rekao je neko odjednom.

Počela sam da se okrećem.

"Jesi li slep? Vidiš li da-"

Zaustavila sam se kada sam videla ko je.

"Ne verujem. Generale Tor?" Rekla sam iznenađeno.

Zdravo svima. Čemu zabrinuta lica?" Rekao je veselo.

"Pa vi ne znate šta se dešava?" Pitao je Namjoon.

"Ne. Šta?" Rekao je general Tor zbunjeno.

"Pa... Ovaj..." Počeo je Namjoon nervozno.

"Padamo." Rekla sam veoma mirnim glasom, pa je zvučalo kao da se šalim.

"O to je sve." Rekao je kroz smeh. "Čekaj... Padamo?!" Viknuo je.

"Da!!" Svi su viknuli.

"Iii... Imate li kakvu ideju?" Pitala sam.

"Pa imam. Ali ne znam imamo li nekog takvog?" Rekao je nesigurno.

"Pa recite!" Opet su svi viknuli.

"Dobro dobro. Ne morate da se derete. Zna li neko od vas da kontroliše gravitaciju?" Pitao je.

Svi smo odmahnula glavama.

"Auh... Onda bi mog-"

"Imam ja nešto što je slično gravitaciji." Prekinula sam ga.

"Šta to?" Pitao je.

"Pa... Mogla bi da stvorim barijeru oko broda i ublažim nam pad. Biće kao da smo imali malo teže sletanje." Objasnila sam.

"Dobra ideja." Rekao je i klimnuo glavom. "A čekaj samo minut. Zašto si ti ovde?" Pitao je zbunjeno.

"Vi ne znate?" Rekla sam takođe zbunjeno.

"Ne. Šta to?" Rekao je.

"Sada sam 1. poručnica. Prisiljena sam na to, naravno." Rekla sam kiselo.

"Ahaa... Čestitam." Rekao je sa malim osmehom.

"Hvala." Rekla sam sarkastično.

"Ako si sigurna da možeš to da uradiš, onda se ne protivim." Rekao je.

Svi su se složili sa njegovim odgovorom.

"Pa šta onda čekamo? Pozivnicu? Idemo!" Viknula sam.

Svi smo istrčali vani na teren koji sam pre par minuta umalo obrisala sa lica Zemlje.

"Jesi li sigurna da možeš?" Pitao je general Tor.

Klimnula sam glavom.

"Onda zauzmi svoju poziciju i počni." Rekao je i udaljio se.

Stala sam na sred terena i koncentrisala sam se. Ipak to nije mala stvar. Brod nije veličine kuće pa da mogu lako da postavim barijeru. Mnogo je veći. Ali baš mnogo. Trebalo mi je par minuta da se pripremim.

Kada sam bila spremna, počela sam da stvaram barijeru. Bilo je teško. Imala sam osećaj kao da ću da izgubim ravnotežu. A onda...

...

A/N: Ne zaboravite da ostavite com/vote i follow. Vidimo se u sledećem delu. Bye, bye... 👋 Luv yaaa... 💖💟💝