Special ✔

Part 34

...

*jutro*

Nayeon's P.O.V.

Budim se i odmah pored sebe ugledam Jungkook-a kako spava.

Aww... Presladak je. Neka ga. Neću ga buditi.

Izašla sam iz šatora i stvorila barijeru oko njega kako Jungkook-a ništa ne bi probudilo. Ušla sam u zatvoreni deo broda i uputila se ka mojoj sobi.

...

Na pola puta sam ugledala Subaru-a kako šeta sam po hodnicima. Samo sam ga pogledala i klimnula glavom kao znak pozdrava. A i on uradio isto.

Prošli smo jedno pored drugo, i ni sekundu kasnije, osetila sam kako me neko hvata za ramena i pribija uza zid. Podigla sam pogled i videla Subaru-a. Uplašila sam se kada sam mu videla crvene oči.

"S-subaru..." Rekla sam uplašeno i zbunjeno.

Tada je pokazao svoje očnjake.

Mislim da sam u nevolji!

Gledao me je sa žudnjom.

Neće valjda...

Odjednom mi je svukao rukav majice i ujeo me u ruku, malo ispod ramena.

----------------------------------------------------

----------------------------------------------------

"Aaa!" Vrisnula sam od bola.

Počela sam da se otimam u pokušaju da se oslobodim, ali bez uspeha.

"Ne otimaj se, više će te boleti." Rekao je ljutito i nastavio da mi pije krv.

Uhvatio mi je obe ruke i stavio ih iznad moje glave. Pokušala sam da se pomerim, ali ništa.

O ne. Mislim da gubim svest. Ne, ne, ne. Moram biti jaka.

"Baš kao što sam i mislio. Imaš neprocenjivu krv. Šteta što te nisam upoznao pre Jungkook-a." Rekao je sa malim osmehom i nastavio.

Jungkook... Pomozi mi...

...

Jungkook's P.O.V.

"Jungkook... Pomozi mi..."

U tom trenutku sam se probudio.

"Uhh... Dobro je. To je bio samo san." Rekao sam i izdahnuo.

Okrenem glavu u stranu i odmaj video da Nayeon nije tu.

"A možda i nije!" Rekao sam uspaničeno.

Ustao sam iste sekunde i pojurio u brod. Tek kada sam izašao iz šatora, mogao sam da čujem svakakve zvuke.