Special ✔

Part 8

...

Nayeon's P.O.V.

Konačno sam završila. Vratila sam se u svoju sobu i legla na krevet. Nije prošlo ni 2 minuta, a već sam utonula u san.

...

*3 sata kasnije*

*Namjoon's P.O.V.*

"Kako je prošao Nayeon-in prvi dan?" Pitao je kapetan.

"Paa... Moglo je biti bolje." Rekao sam nesigurno.

"Zašto? Nešto se desilo?" Pitao je.

"Ništa ozbiljno. Samo kažem da je moglo bolje." Rekao sam.

"Znači nećeš da kažeš? Dobro... Možeš li da pozoveš Nayeon? Ona će mi reći šta je bilo, a i imam nešto da joj dam." Rekao je.

Pokušao sam da te izvučem Nayeon. Odavde se boriš sama.

"Razumem." Rekao sam.

Okrenuo sam se i izašao.

Nije prošlo mnogo vremena, a već sam bio ispred Nayeon-ine sobe. Odlučio sam da je malo iznenadim. Otvorio sam vrata kao neki manijak.

"Hej! Kapetan te zove!" Viknuo sam veselo.

Tada sam primetio da je spavala.

Ups. Da sam znao ne bih je tako uplašio.

Gledao sam je kako se okreće prema meni i ustaje kao da se diže iz groba. Osetio sam neki strah po celom telu.

"Izviniii... Nisam znao da spavaš." Rekao sam sa nevinim osmehom.

Kada me je pogledala, video sam đavola u njenim očima. Ni sekundu kasnije sam se našao u vazduhu.

"Šta se-"

Počeo sam da se krećem unazad i prolazim kroz zidove. Osećao sam jaku bol u leđima. Kada sam se zaustavio i primetio da se nalazim u kafeteriji.

"Šta se... desilo?" Rekao sam zbunjeno dok me bol u leđima ubija.

Svi kadeti koji su bili u kafeteriji su skočili sa stolica i došli do mene.

"Šta se desilo?!"

"Ko vam je to uradio?!"

"Da prijavimo ovo kapetanu?!"

Gledao sam ih par sekundi, a onda se vratio u realnost. Ustao sam kao da se ništa nije dogodilo. Kadeti su i dalje bili oko mene.

"Sve je u redu. Nema potrebe za brigom. Mala vežba koja se malo izmakla kontroli." Uverio sam ih.

Svima je laknulo. Vratili su se na svoja mesta, a ja sam morao da odem do Jin-a i da mu kažem šta se desilo.

...

Dok sam prolazio hodnikom, ugledao sam Jin-a.

"Hej, Jin!" Dozvao sam ga i krenuo ka njemu.

Okrenuo se i kada me je ugledao stao je sa hodanjem.

"Hej." Rekao je kada sam bio pored njega.

"Moram da ti kažem nešto. Ali prvo moram da te pitam nešto." Rekao sam.

"Pitaj."

"Da li ti se ikada desilo da, kada odeš kod Nayeon u nameri da je probudiš, poletiš i počneš da prolaziš kroz zidove?" Pitao sam kao da je to najnormalnija stvar.

Gledao me je sa otvorenim ustima.

"Nemoj mi reći da si uradio ono što mislim sa si uradio?" Rekao je brzo.

"Paa... Kapetan je tražio da je vidi i ja sam otišao da je pozovem. Hteo sam malo da se našalim, pa sam malo jače otvorio vrata i viknuo 'Hej! Kapetan te zove!'. I onda se desilo to što sam te prethodno pitao." Objasnio sam sa nevinim osmehom.

"Jesi li ti normalan?! Kako si mogao to da uradiš?! Nayeon je mnogo loše naravi kada je tako probuđena! Naravno da će ti se to desiti! Ni slučajno nemoj to više da ponoviš!" Vikao je dramatično.

"Ahaa... Znači to je razlog." Rekao sam sam sebi.

A onda sam se setio nečega.

"A zašto mi ranije nisi rekao za to?! A?! Mogao si da me upozoriš na to! Ipak je ona tvoja sestra!" Rekao sam ljutito.

"Zaboravio sam." Rekao je sa malim smeškom na licu i rukom na glavi.

"Kako si mogao da zaboraviš?! Mogao sam da poginem!" Viknuo sam.

"Dobro, dobro. Zaboravio sam. A i nisi poginuo. Vidiš? I dalje si u jednim komadu." Rekao je i potapšao me po ramenu.

Gledao sam ga ljutito sa prekrštenim rukama.

"Sada moram da idem da joj se izvinjavam zbog tvog tupavog mozga." Rekao sam mrzovoljno.

"Hej! Pa zaboravio sam. Dešava se svima." Branio se.

Samo sam ga gledao mrzovoljno i krenuo ka Nayeon-inoj sobi.

...

Nayeon's P.O.V.

Probudila sam se nervozna, ali ne znam zašto. Začulo se kucanje na vratima.

"Uđi." Rekla sam.

Vrata su se otvorila i Namjoon je ušao.

"Hej. Ja sam." Rekao je.

"Hej." Rekla sam tihim glasom.

Ne znam zašto, ali se osećam kao da bi trebala da se ljutim na njega.

"Ja... Ovaj..." Počeo je nervozno.

"Ima li neki problem?" Pitala sam.

"Došao sam da ti se izvinim za ono od malopre." Rekao je brzo.

"O čemu ti pričaš?" Pitala sam ga zbunjeno.

Kakvo sad izvinjenje?

"Ček. Ti se ne sećaš šta je bilo pre pola sata?" Pitao je zbunjeno.

"Ne. Znam samo da sam se probudila sa nervozom. A šta je to što bi trebalo da se sećam.?" Pitala sam sumnjivo.

"Amm... Nebitno. Nego, kapetan želi da te vidi." Rekao je brzo.

Izdahnula sam.

"Dolazim za 15 minuta." Rekla sam nevoljno.

"Oke. Odoh ja onda. Vidimo se." Rekao je i krenuo ka vratima.

"Vidimo se." Rekla sam.

...

A/N: Ne zaboravite da ostavite com/vote i follow. Vidimo se u sledećem delu. Bye, bye... 👋 Luv yaaa... 💖💟💝