Devojka koja je izgubila roditelje kada je imala 10 godina, upoznaje se sa svetom koji joj kasnije postaje novi dom. 8 godina kasnije ona, sa svojim starijim bratom, živi život u kojem ništa nije nemoguće. Upoznaje osobu koja joj pokazuje potpuno no...
Samo sam pogledala u prazno i pomirila se sa sudbinom. Njegove usne su se spustile na moj vrat. Zatvorila sam oči.
Jungkook's P.O.V.
"Početak će malo da boli. A posle ćeš da uživaš." Rekao sam nežno i polako joj se približavao.
Onda sam spustio usne na njen vrat.
Tako lep miris. Mmm...
Spremao sam se da je ujedem, ali sam osetio neku gorčinu na usnama. Kada sam se malo ispravio, Nayeon-ina ogrlica je svetlela. To svetlo me je vratilo u realnost. A i odgurnulo od nje. Izgubio sam ravnotežu i pao na pod.
Kao da si znala da će se ovo desiti.
Mislio sam svoju majku.
Nayeon's P.O.V.
Spustio je svoje usne na moj vrat.
To je to. Kraj.
Obda sam odjednom osetila kako se odvaja od mene. Nekoliko sekundi sam sedela tako. Otvorila sam oči i videla da mi ogrlica, koju mi je mama Naerin poklonila, svetli. Ispravila sam se i videla da je Jungkook bio na podu.
Šta se-
Ogrlica je prestala da svetli. I dalje sam gledala u nju. Odjednom su se svetla u sobi upalila. Podigla sam glavu, a Jungkook je seo ispred mene sa kutijom prve pomoći. Iz aviona se videlo da se vratio u normalu.
Ispružio je svoju ruku prema meni. Nesigurno sa spustila svoju u njegovu. Očistio je ranu i previo je, dok sam ja brzo obrisala suze sa lica. Sve vreme smo ćutali. Ondai je skinuo anti-okov sa ruke. Ostavio je kutiju prve pomoći i uputio se ka vratima.
"Noćas spavaj tu. Yoongi će biti sa Jin-om Namjoon-om u noćnoj izvidnici. Vratiće se tek za 12 sati." Rekao je i izašao.
Samo sam klimnula glavom i legla. Toliko sam iscrpljena da nemam snage da se vratim do moje sobe. Nekoliko trenutaka kasnije, osetila osetila kako se krevet malo prodrmao.
