...
Nayeon's P.O.V.
Izašla sam iz kupatila i na podu zatekla haos.
"Yerin! Šta si ovo uradila?" Rekla sam iznenađeno.
"Ne mogu da nađem moju torbicu sa šminkom. Bila je u koferu." Rekla je nervozno i prošla rukom kroz kosu.
Vidi se da je duže vreme tražila. Gledala sam ovaj haos po sobi i odjednom ugledala nešto ispod razbacane odeće.
"Da nije ovo ta torbica?" Rekla sam i čučnula.
Uzela sam torbicu u ruke i pokazala joj. Kada ju je videla, širom je otvorila oči i nasmejala se.
"Da! Hvala ti. Spasila si mi život." Viknula je veselo i zagrlila me što je jače mogla.
"Ako me sad udaviš, neće imati ko da te spašava." Rekla sam kroz smeh.
Odmah me je pustila.
"Izviniii..." Rekla je i nasmejala se.
"U redu je. A sad idi i istuširaj se. Ja ću da počnem da se oblačim." Rekla sam.
"Oke."
Uzela je peškir i ušla u kupatilo.
"Da počnemo." Rekla sam sama sebi.
...
Yerin je izašla iz kupatila i počela da se oblači. Ja sam se već obukla. Još samo šminka. Uzela sam moju kutiju sa šminkomi i otvorila je.
Nisam ni počnela da se šminkam, Yerin me je zaustavila.
"A ne. Ja nas šminkam." Rekla je odlučno.
"Ali-"
"Bez prigovora. Završena priča." Prekinula me je.
"Dobrooo..." Rekla sam mrzovoljno.
Nasmejala se.
"Hajde onda. Oblači se, ako misliš da stigneš da nas našminkaš." Rekla je i obukla se za minut.
Naravno, uz pomoć njene brzine. Onda je mene požurivala da se oblačim brže.
"Tako. Sada sedi i zatvori oči. Počinjem." Rekla je veselo.
Zavalila sam se na stolicu i zatvorila oči.
...
"Mislim da je to to." Rekla sam dok smo se gledale u ogledalu.
"I ja." Rekla je Yerin.
"Hoćemo li onda?" Rekla sam sa osmehom.
"Naravno." Rekla je i podlaktila me.
Izašle smo iz naše sobe i krenule ka glavnoj sali.
"Koliko je sati?" Pitala sam.
"19:45." Odgovorila je.
"Super. Dovoljno vremena da na vreme dođemo do glavne sale." Rekla sam sam osmehom.
...
Stale smo ispred vrata glavne sale i pogledale se.
"Da nismo poranile? Ili možda zakasnile?" Pitala je nesigurno.
"Sačekaj sekund. Sad ću pogledati." Rekla sam.
Stvorila sam barijeru koja mi omogućava da vidim kroz objekte i usmerila sam je na sat u sali.
"Hmm..."
"Iii?" Rekla je nestrpljivo.
"3, 2, 1. 20h. Tačno na vreme. Upadaj." Rekla sam sa osmehom.
"Upadam." Rekla je kroz smeh.
YOU ARE READING
Special ✔
FanfictionDevojka koja je izgubila roditelje kada je imala 10 godina, upoznaje se sa svetom koji joj kasnije postaje novi dom. 8 godina kasnije ona, sa svojim starijim bratom, živi život u kojem ništa nije nemoguće. Upoznaje osobu koja joj pokazuje potpuno no...