Devojka koja je izgubila roditelje kada je imala 10 godina, upoznaje se sa svetom koji joj kasnije postaje novi dom. 8 godina kasnije ona, sa svojim starijim bratom, živi život u kojem ništa nije nemoguće. Upoznaje osobu koja joj pokazuje potpuno no...
Kada sam se spremila, uputila sam se ka kapetanovoj kancelariji. Pokucala sam na vrata, iako sam želela da ih opet raznesem kao prošli put. Ali sam ipak odlučila da glumim učtivu osobu, te sam pokucala.
"Uđi." Čuo se kapetanov glas iza vrati.
Otvorila sam vrata i ušla.
"Želeli ste da razgovarate sa mnom?" Odmah sam pitala.
"Da. Ali prvo, priđi i sedi." Rekao je pokazao na stolicu ispred njegovog stola.
Teška srca sam to uradila, zato što ga trenutno ne podnosim. A možda je i zbog toga što sam se probudila nervozna. Ko zna.
"Iii?" Rekla sam nestrpljivo.
"Pre nego što počnemo naš razgovor, imam mali poklon za tebe." Rekao je sa osmehom.
"Poklon? Od vas? Ne hvala." Odmah sam rekla.
Nasmejao se.
"Nije od mene. Od Naerin je." Rekao je.
"Od Naerin? Vaše žene?" Pitala sam zbunjeno.
"Da. Želela je da ti ga lično da, ali nije imala vremena, pa je rekla meni da ti dam umesto nje." Objasnio je.
"A povod za poklon je...?" Pitala sam.
Nije svaki dan da mi ona daje poklon.
"Pa postala si 1. poručnica, zar ne? Ovo je njena čestitka. Znaš da te voli kao svoje dete. I zato ti je kupila poklon." Rekao je sa osmehom.
"Aham... U redu, onda. Ako je od nje, onda prihvatam." Rekla sam sa malim smeškom na licu.
Kapetan je iz svog radnog stola izvadio malu kutiju koja je bila uvijena u crveni ukrasni papir. Na njoj je takođe bila i zlatna ukrasna mašna. Dao mi je poklon koji sam gledala sa velikim osmehom od kako ga je izvadio iz fioke.
"Šta čekaš? Otvori ga." Rekao je veselo
Pogledala sam ga u smislu 'Stvarno?' i počela da sklanjam ukrasni papir i mašnu. Otvorila sam kutiju, a u njoj se nalazila prelepa ogrlica sa crvenim dragim kamenom.
Izvadila sam je iz kutije i zagledala se u dragi kamen. Izgledao je kao da je napravljen od krvi. Ali sam znala da je to samo efekat svetlosti. Mislim da svet još nije izgubio razum i počeo da pravi nakit od krvi.
"Prelepa je. Zahvali joj se u moje ime." Rekla sam srećno.
