Special ✔

Part 19

...

*jutro*

Nayeon's P.O.V.

Otvorila sam oči i osetila bol u leđima. Kada sam pogledala gde se nalazim nasmejala sam se glasno.

"Bas sam srećnica." Rekla sam krzo smeh.

Moje smejanje je probudilo Yerin.

"Šta je to toliko smešno pa se smeješ od ranog jutra?" Rekla je sa poluotvorenim očima.

"Pa pogledaj gde se nalazim." Rekla sam sa osmehom.

Pogledala je u mom pravcu.

"Kako si dospela dole?" Rekla je iznenađeno i gledala me širom otvorenih očiju.

"Nemam pojma." Rekla sam.

"Nije mi jasno kako si uspela da pređeš preko mene i padneš sa kreveta. Ako je neko trebao da padne, to sam trebala da budem ja. Kako si to uspela, zauvek će ostati misterija." Rekla je kroz smeh.

"Hajde ustaj. Kafeterija se otvara za pola sata. Ako mislimo da doručkujemo, moramo da budemo tamo pre otvaranja inače nam nema doručka." Rekla sam i ispravila se.

"Ozbiljno? Pa šta čekamo onda? Ustaj!" Viknula je.

Ustala je brzinom svetlosti i spremila se za 2 minuta. Ja sam tek počela da se presvlačim.

"Hajde požuri. Ne planiram da čekam 2 sata u redovima." Rekla je užurbano.

"Da imam brzinu kao i ti dosad bi bila spremna." Rekla sam mrzovoljno.

Nasmejala se.

...

Konačno sam se spremila. Yerin me je odmah uhvatila za ruku i svojom brzinom nas dovela do kafeterije.

"Zar nisi rekla da se otvara za pola sata? Ima još 15 minuta do tada." Rekla je zbunjeno.

"Ko je rekao da ćemo da čekamo otvaranje." Rekla sam sa zlobnim osmehom.

Povukla sam je za ruku i ušle smo.

"Wow. Već je pola kafeterije puno." Rekla je zadivljeno.

"Zato sam ti rekla da požurimo. Pre otvaranja ima dosta kadeta, a možeš da zamisliš na otvaranju kako je. Nikada ne bi došle na red. Ovako je mnogo bolje." Rekla sam.

Otišle smo do stola sa hranom. Uzele smo doručak i sele za prazan sto. Doručkovale smo i izašle iz kafeterije.

"E da. Idemo do radionice." Rekla sam dok smo hodale hodnikom.

"Šta ćemo tamo?" Pitala je zbunjeno.

"Pa za krevet. Ne planiram da se svako jutro budim na podu." Rekla sam kroz smeh.

"A da..." Rekla je i nasmejala se.

...

Stale smo ispred radionice. Pokucala sam na vrata i ušla.

"Zdravo svima. Srećan rad." Rekla sam radnicima.

"Zdravo i tebi Nayeon. Hvala." Odgovorili su u isto vreme.

"Treba mi Hoseok. Znate li gde je?" Pitala sam.

"Sada ću ga zvati." Rekao je jedan radniki otišao.

Nakon par minuta je došao Hoseok.

"Hej Nayeon." Rekao je Hoseok sa osmehom.

"Hej." Rekla sam.

"Kako vam mogu pomoći?" Pitao je.

"Treba mi mala usluga." Rekla sam sa malim smeškom.

"Reci." Rekao je.