A/N: Ja nmg. Zašto je JK ovako cuteee 😍 Pogledajte ga samo, kao neko detence 🥺
...
Napokon sam završila sa današnjim obavezama. Odlučila sam da pogledam neke časopise koje sam kupila kada smo pravili pauzu u blizini nekog grada. Razgledala sam deo sa odećom.
Hmm... Pa i nije loša ova torbica.
...
Sedela sam tako nekih pola sata i već mi je dosadilo.
To je to. Ne mogu više da izdržim. Moram nešto da radim.
Ustala sam i obukla odeću za trening. Izletela sam iz svoje sobe i uputila se ka teretani. Nije imalo nikoga po hodnicima.
Pa naravno da će sve da bude prazno. Mislim, niko nije lud da se šeta po hodnicima ili da ide u teretanu u sred noći. To sam samo ja sposobna da uradim.
...
Otvorila sam vrata teretane, i baš kao što sam očekivala. Prazno. Nigde žive duše.
Pa bolje da se bacim na posao.
Počela sam da se zagrejavam. Nakon nekih 15 minuta sam prešla na sprave koje su se nalazile na desnoj strani teretane. Na levoj strani su bili razni tegovi i deo za jogu.
Počela sam da trčim na pokretnoj stazi, ali sam osetila nečije prisustvo. Sišla sam sa staze, okrenula se i pogledala u pravcu vrata. Ali nikog nije bilo.
Možda mi se učinilo.
Vratila sam se na trčanje. Ali sam opet osetila to isto prisustvo. Opet sam sišla sa staze i pogledala celu teretanu. Ali opet ništa. Pomerila sam se nekoliko koraka napred kako bih imala bolji pogled na tertanu. Opet ništa.
Odlučila sam da se vratim do staze da uzmem svoju flašicu sa vodom i da izađem iz teretane, zato što me je polako hvatala jeza. Ipak sam bila sama u ogromnoj teretani u sred noći.
Vratila sam se do staze, ali moje flašice nije bilo. Odjednom se začuo nečiji glas.
"Ovo tražiš?" Rekao je neko.
Automatski sam se okrenula ka pravcu odakle je glas došao.
"Buu!" Rekao je odjednom neko iza mene.
"Aaa!" Vrisnula sam i pala pošto sam izgubila ravnotežu.
"HAHAHAHAHA!"
Ispred mene je stajao neki momak kojeg pre nisam videla i smejao se na sav glas. Imao je braon kosu i oči plave poput neba. Bio je zgodne građe i izgledao kao neki glumac.
"Wow. Toliko si plašljiva. Očekivao sam mnogo više od čuvene 'Kim Nayeon'." Rekao je nakon što je prestao da se smeje.
"Svako bi se uplašio kada bi mu neko niotkuda u mrtvoj tišini rekao 'Bu'." Rekla sam mrzovoljno.
"Pa da. Ali ti si 'Kim Nayeon'. Ti ne bi trebala da budes toliko plašljiva. Nisi za džabe odabrana da budeš 1. poručnica, iako imaš tek 18 godina." Rekao arogantno.
Gledala sam ga mrzovoljno.
"Ko si ti? Šta hoćeš od mene?" Rekla sam besno i pripremila se za napad.
"Ja ništa ne tražim od tebe. Samo sam došao da se malo zabavim." Rekao je sa osmehom.
"Pa znači, plašenje nekog do smrti je za tebe zabava? Bolesniku jedan." Rekla sam veoma drsko.
"Ja tu ništa ne mogu. To je za mene zabava." Rekao je i slegnuo ramenima.
"Manijaku."
Pomerila sam ruku ispred sebe i spremala se da ga udarim sa nevidljivom barijerom. Na moju žalost, osetio je i izmakao se.
"Tsk." Rekla sam razočarano.
Kada sam sklonila ruku videla sam da je nestao.
"Gde si nestao, ti manijaku bolesni?" Rekla sam besno.
"Vidim da si počela da kombinuješ reči. Bravo! Napreduješ." Rekao je dok je stajao iza mene.
Nisam smela da se okrenem, zato što znam da bih napravila veliku grešku. Umesto toga stvorila sam električnu barijeru oko sebe i svake sekunde je povećavala.
Izmakao se.
"Vidim da su glasine o tvojim sposobnostima tačne. Kao i to da se ne predaješ bez borbe." Rekao je zadovoljnim glasom.
Šta si kog đavola zadovoljan?
Sklonila sam barijeru kada sam bila sigurna da mogu da se okrenem. Stajao je nekih 5 metara dalje od mene.
"A ja vidim da si kukavica koja ne ume da se odbrani od jedne devojke od 18 godina koja ga umalo nije spržila." Rekla sam arogantno.
Odjednom se stvorio tik ispred mene. Njegovo lice je udaljeno od mog svega 5cm. Gledao me je sa malim besom u očima. Nisam smela da se pomerim.
Tako je brz.
"Znaš... Ne volim kada me neko nazove kukavicom." Rekao je to dok je uvijao pramen moje kose oko svog prsta.
A onda je svojim kažiprstom klizio niz moj vrat, od čega sam se cela naježila.
"Imaš lepu kožu. A još lepši miris." Rekao je sam malim osmehom.
Gledala sam ga sa čuđenjem. Ne sećam se da sam koristila parfem ili dezedorans kada sam dolazila ovamo. A onda sam se vratila u realnost.
Pusti se parfema i mirisa Nayeon. Neprijatelj je tačno ispred tebe.
Odgurnula sam njegovu ruku i izmakla se 10 koraka od njega. Počeo je da se smeje.
"Stvarno nikad ne odustaješ. Sviđa mi se to." Rekao je sa osmehom na licu.
"To je to. Dosta mi je." Rekla sam besno.
Pukao mi je film i iz sebe sam oslobodila veliku količinu energiju koja ga je odgurnula i prikovala za zid. Pomerila sam ruku ispred i uperila je ka njemu. Sada sam tu energiju kontrolisala rukom. Približila sam mu se.
"Uhvaćen." Rekao je smešeći se.
"Da. A sada ćeš lepo da kažeš ko si?" Rekla sam oštro.
"Sa zadovoljstvom." Rekao je šmekerski.
"Pa šta čekaš. Odgovori!" Rekla sam malo povišenim tonom.
"Ja sam-"
...
A/N: Ne zaboravite da ostavite com/vote i follow. Vidimo se u sledećem delu. Bye, bye... 👋 Luv yaaa... 💖💟💝
YOU ARE READING
Special ✔
FanfictionDevojka koja je izgubila roditelje kada je imala 10 godina, upoznaje se sa svetom koji joj kasnije postaje novi dom. 8 godina kasnije ona, sa svojim starijim bratom, živi život u kojem ništa nije nemoguće. Upoznaje osobu koja joj pokazuje potpuno no...