Special ✔

Part 12

...

Nayeon's P.O.V.

Kada smo stigli do Yoongi-eve sobe, pokucala sam.

"Uđi." Rekao je Yoongi sa druge strane vrata.

Otvora sam ih i ušla.

"Hej. Čudo si budan?" Rekla sam.

"Hej i tebi. Imam neka posla. Treba ti nešto?" Pitao je.

"Ne, samo sam ti dovela novog cimera." Rekla sam sa osmehom.

"O. U redu. Ček šta?! Cimera?!" Rekao je izenađeno.

Jungkook me je odjednom pomerio i uleteo u sobu.

"Hej batice. Šta ima?" Rekao je veselo i bacio se na Yoongi-ev krevet.

Yoongi ga je pogledao kao da je video duha.

"Juuhuu... Ima li koga?" Rekao je i mahao rukom ispred Yoongi-evog lica.

To ga je izgleda vratio u realnost.

"Jungkook? Otkud ti ovde?" Pitao je Yoongi zbunjeno.

"Nije jedini." Rekla je Yerin i pomolila glavu na vratima.

"Yerin? I ti si ovde? Okej. Šta se dešava?" Pitao je još više zbunjeno.

"Mama Naerin je imala obaveza, pa je došla i ostavila ih kod kapetana." Objasnila sam.

"Aham... Znači i dalje prave probleme." Rekao je jedva čujnim glasom. "Okej. I ko je od njih moj cimer?" Pitao je.

"Jungkook naravno." Odmah sam odgovorila.

"Okej. Ako je to sve možete da idete. Za ostalo ćemo se mi pobrinuti." Rekao je.

"Okej. Vidimo se." Rekla sam i krenula ka vratima.

"Ćao, ćao bato." Rekla je Yerin.

Izašle smo i zatvorile vrata.

"Iii... Gde je tvoja soba?" Pitala je radoznalo.

"Na kraju trećeg hodnika." Odgovorila sam.

"A ovo je...?"

"Prvi hodnik." Rekla sam.

"Ahaa... Pa šta čekamo onda? Idemo!" Rekla je veselo, što me je nateralo da se nasmejem.

...

Kada smo stigle, otvorila sam vrata svoje sobe i onda smo ušle.

"Da li biste želeli da uđete, mlada damo?" Rekla sam, glumeći one batlere sa uvijenim brkovima.

"Naravno da bih, madam." Rekla je, glumeći neku otmenu damu.

"Onda izvolite uđite." Rekla sam i ispružila ruku ka sobi.

Poklonila mi se kao princeza i ušla.

Zatvorila sam vrata. Čim smo se pogledale, počele smo da se smejemo.

"Sutra pravac kupovina. Pravimo pauzu blizu nekog grada." Rekla sam.

"Jess! Tako ćemo se i bolje upoznati." Rekla je veselo.

"Da. A i ne radim sutra tako da imamo ceo dan slobodan." Rekla sam sa osmehom.

"Ti radiš?" Pitala je zbunjeno.

Klimnula sam glavom.

"Pošto sam prisiljena da budem 1. poručnica, sad moram i da radim." Rekla sam kiselo.

"Aiii... Čula sam od mame za to. Ali nisam znala da radiš. Čestitam." Rekla je sa osmehom.

"Hvala. Srećom nije dosadno.
Rekla sam.