Grešno zadovoljstvo

27. poglavlje

"Dragi putnici, klupko se polako razmotava." 

-kapetan broda Grešno zadovoljstvo 

"Tomislave!" Mario je uzviknuo na telefon. "Reci mi, k'o Boga te molim, da nemaš nikakve veze s Mihaljevićevom smrti!" Stezao je mobitel kao da će ga slomiti svakog trenutka, a tijelo mu se napelo do opasnih granica. Nije ni smio pojmiti što će se desiti ako mu Tomislav kaže da je imao prste u Igorovoj smrti. To će ih tek sve kompletno uništiti. Pogled mu je bio uperen prema dvorištu koje se polako zavlačilo u tamu. Sumrak je donosio tešku noć. 

"Kako misliš s Mihaljevićevom smrti? On je mrtav?" Tomislavov glas je bio zbunjen, strog i hladan. Nikako uznemiren, a još manje uspaničen ili drhtav. 

"Da", Mario je rekao. Zavukao je ruku u kosu počupavši se pritom. "Mihaljević je mrtav. Rekli su da je uzrok smrti predoziranje fentanilom. Jesi li naredio njegovo ubojstvo ili ne?" Mario je povikao. 

"Ne! Koji ti je kurac? Mrzim ga, ali ne bih nikad takvo što naredio", odvratio je. Mario je odahnuo. Srce mu je počelo mirnije kucati, ali i dalje je duboko disao. Petra je bila u drugoj prostoriji s njegovima i poprilično je bila zbunjena i uznemirena. Pogled joj je lutao na sve strane. 

"David? Gdje je David?" 

"Daj, molim te. David je još jučer ujutro otišao za Crnu Goru. I nema teoretske šanse da je on kriv." 

"On je doktor." 

"Sumnjaš li u njega?" Tomislav je upitao. Glas mu je bio agresivan i oštar. Odnosi su se počeli zatezati. Mario se snažnije počupao. 

"Ne sumnjam, ali moram biti siguran da nitko od nas nije imao ništa s njime. Policija će htjeti Petru ispitati jer mu je bila djevojka, a ja ne želim da ona bude pod tim pritiskom. Lako je moguće da ću im i ja postiti sumnjivac jer sam ga udario pred kamerama kao i ti od onog skandala prije nekoliko godina", brzo je Mario govorio. Strah mu je dodirivao leđa i tako jako ga stiskao da mu je uskoro postalo teško disati. "I ti i ja imamo dovoljno materijala da im postanemo prvoosumnjičeni." 

Bojao se i strepio za Petru. Želio ju  dalje od čitavog ovog sranja. 

"Koje je točno vrijeme smrti?" upitao je Tomislav. 

"Ne znam. Sad smo čuli na vijestima. Tomislave", Mario je protrljao čelo, "nemoj ništa potezati niti se petljati da saznaš detalje, shvaćaš? Ako policija nađe bilo kakve tragove da si istraživao, najebao si. Najebat ćemo svi skupno." 

"Nisam toliko glup", rekao je Tomislav. "Nemaju nas za ništa okriviti. Svi imamo alibije." 

"Policija može pretpostaviti da smo nekoga unajmili. To bi mogli pretpostaviti za tebe jer znaju da nisi u Hrvatskoj, a ovdje imaš i previše kontakata. Nemoj se petljati."

"Pustit ćemo policiju da sredi ovo ako je njegova smrt planirana. Fentanil se koristi za jake bolove poslije operacija. Dileri ga miješaju s heroinom i drugim opijatima, tako da ne mogu uopće pretpostaviti kako je Igor došao u dodir s njime." 

"Ne znam", Mario je počeo hodati po sobi. "Znam samo da će im iduća postaja biti Petra, a to će mene jako razljutiti čim je počnu pritiskati."

"Ti svoje živce stavi pod kontrolu i pusti Petru da razgovara. Jeste li imali ikakvih susreta poslije bolnice?" 

"Jednom. Prije nekoliko tjedana. Petra i ja smo izašli, on nas je slijedio i napao je Petru. Nisam ga udario, ali smo se posvađali. I to je bio zadnji put kako smo se vidjeli. Petra bi mi rekla da je imala ikakvih kasnijih susreta s njime, ali i ona ga je izbjegavala u širokom luku jer ju je Igor verbalno napao kad je ona prekinula s njime. Jebeno mi se ne sviđa to!" viknuo je.