Welcome To Our World

Drugi deo

Odjednom sam cula neki kasalj. Okrenula sam se ka njoj, bila je to visoka zena sa cudnim ocima, nosila je masku preko pola lica. Za bolest. Tihim glasom, jedva pocevsi da izgovara, upitala me je...
- Jesam li.... lepa? 

.
.
. 

Klimnula sam glavom i tiho izustila " Da ". Medjutim odjednom je sklonila masku i pocela da vice na mene. " JESAM LI SADA? " 

- Izgledas cool. - Rekla sam iako u sebi sam zelela da vristim, odjednom je podigla neke ogromne makaze. Wtf.. Htela sam da pocnem da trcim, ali su noge ostale zaledjene, cvrsto sam zazmurela, odjednom me je neko povukao za ruku. - ENA, JE L' SI NORMALNA? BEZI. - Taj glas sam prepoznala. - L-Levi? - CUTI SADA, SKONCENTIRISI SE NA BEZANJE. - Dobro ne deri se idiote... pomislih u sebi. - Ko je ona? - Upitala sam tiho. - Samo bezi, nadam se da nas nece stici. 

- Dok ovako bezimo, mogao bi da mi objasnis ko je ona, a ne ovako...  
- Samo se skoncentiri i cuti. 

- Dok ti meni odgovaras na ovako nevazno mumlanje, mogao si mi vec objasniti. 

- To je Kuchisake-Onna, ne mogu da verujem da je bas tebe strefila, samo nastavi.

- Je l' si je nekad video? 
- Nisam, ali price kruze za nju. 
Sakrili smo se izmedju nekih napustenih zgrada, naslonio se uza zid i 'otklizio' ka dole. Ja sam samo cucnula, i izgubila balans pa sam se samo srusila na zemlju, namestila sam se i fino sela. Pocela sam da uzdisem duboko, srce mi je prebrzo kucalo. - Objasni mi vise, kakve price? 
- Pa, ljudi, tacnije deca oko skole su pricali kako se pojavila jedna zena sa hirurskom maskom preko lica, i da zapravo ima izrezana usta pa se krije tako. 
- Bas sam nasla vreme kad da se probudim u ovom svetu.. 
- Da nisi pobegla odatle, nista se ne bi desilo od ovoga idiote. - Namrstila sam se. 

- Molim? Prestani tako da me zoves! Otkako sam dosla sa nekim recima me oslovljavas, imam ja svoje ime! 
- Shhh! - Prekrio mi je usta rukom. Mumlala sam, pokusavajuci reci 'sta je bilo' ali sam odustala jer sam shvatila da nema smisla. 
- Nemoj misliti da smo joj pobegli, ona ne odustaje... u zadnje vreme deca su bila kidnapovana, ljudi kazu da se ona pojavi niotkuda i kidnapuje. 

- Zasto to radi? Sta je ona uopste? Is she even human?~ 
- Sta si rekla? 
- Je l' ona covek uopste? Kako ne znas engleski omg.. - Promumlala sam u neverici. 
- ... engleski? Sta je to?

- Jezik...?
- Mi nemamo druge jezike osim ovih.
- Je l' se desavalo da jos ljudi dolaze iz drugog sveta? 
- Za to vec ne znam, ali imaju tako neke pricice, uglavnom nikome ne veruj nista. - Odjednom sam rasirila oci. I svom brzinom podigla se na noge i pocela da trcim, Livaj je zamnom, shvatio je sta se desava.
- IZA NAS JE, JE L' DA? 
- DA! - Viknula sam iz sve snage, u panici, iako bih trebala mnogo tisa da budem. - Kako da je se resimo? 
- Dok nas ne ubije, nece moci. 
- Ali besmrtni smo.. hehe.. 
- Ali ce ti izrezati usne kao njene i neces moci to da obnovis, zato sto ona nije covek, te makaze su posebne. 
- Boze... - Nastavili smo da trcimo koliko su nas noge nosile. 
- Ali je l' mozda znas neki nacin? - Opet sam ga pitala. 
- Pa to si trebala na samom pocetku uraditi.
- Sta to? - Okrenuo se na brzinu da vidi jel smo joj umakli na neko vreme, medjutim, ona ga je osinula po grudima makazama, uspela je da ga dohvati jer su makaze ogromne i predugacke. 
- LIVAJ, JE L' SI DOBRO? 
- TRCI SAMO! - Ta devojka/ zena nije bila iza njega, kada sam se okrenula, bila je vec ispred mene. 
- Jesam li... lepa? - Ponovila je opet, drzaci makaze spustene. Imala je opet masku na sebi. Gde su ljudi okolo uopste? Nema ni jedne zive duse, kada malo vratim film unazad, kada sam istrcala iz one strasne laboratorije, nije bilo nikoga ali nisam se obazirala, bilo je malo cudno ali sam nastavila da idem... ali primetila sam mnogo papira na podu na kojima je pisalo za jednu devojcicu da je nestala. Samo sam uspela sliku da vidim i da pise krupno " TRAZI SE ". I to je to... Kakva sam ja osoba, da sam se zadrzala tamo da pogledam sve redom, mozda ne bih srela Kuchisake.. mozda je ona na tom mestu slucajno bila, ali nije se pomerala, tek kasnije sam je srela nakon desetak minuta trcanja. To me neko kaznjava za moje trulo srce. Samo sam je gledala i nista nisam pricala, nisam mogla reci da izgovorim, kao da se vreme zaustavilo. Klimala sam glavom, ali ona je opet ponovila pitanje. Livaj je stao u prolazu i odgurnuo ju je. - ZASTO SI KONJ? LEPA SI. - Viknula sam iz sve snage. 
- Nisi trebala to da kazes.. TREBALA SI DA JOJ OBRNES PITANJE, ONA SAMO TO I PRICA I RAZUME, TAKO DA STA TI JA PRICAM NE SHVATA. - Podigla je makaze, vec spremna da odsece Livaju glavu. 
- JESAM LI JA LEPA? - Viknula sam, srce mi je jos brze kucalo, zelela sam da zaplacem. Stala je, i Livaj se odmakao, ispustila je makaze, i gledala me u cudu. Krajem oka sam videla Livaja kako podize makaze i probada je. Pala je dole na zemlju, mrtva? 

- Sta bre? Ubio si je? Odjednom smo primetili da se odeca promenila, okrenuo ju je i gledao u neverici. - Sta je bilo? - Pitala sam tiho. 
- Mama...? 
- STA BRE? - Samo je seo pored i gledao 
- Zaboravio sam da kazem da je Kuchisake duh... 

- Iii? 
- Njen duh odlazi od tela do tela.. 
- Dzabe sto je njen duh otisao, on ce preci u drugu zenu, ona je sa razlogom u ovom svetu... 

- Molim...? Ubili smo tvoju mamu..?
- Nisi ti, ja sam.. - Stavio je ruke preko lica - Idi, ne zelim da me gledas ovakvog... 

- Ali.. - pruzila sam ruku, da ga malo ''smirim'' ali ju je udario " IDI ".
Ustala sam iznervirano - Kako zelis! - Vracala sam se u pravcu odakle je sve pocelo, zelim da posetim skolu opet.
*Timeskip* 
Vec je bilo vece, kada sam se vratila u laboratoriju, sav onaj nered je bio pociscen i nije bilo ni kapi krvi nigde. Hanji je sedela za stolom i pisala neke beleske. Yuno me je primetila kada sam usla i ustala je sa, tako zvanog, kauca. - Gde si bila? - Pitala me je zabrinuto, Nex se isto podigao - Da, sta je bilo? Gde je Livaj? Znamo da je izleteo za tobom... 
- Nije se jos vratio? - Pitala sam, vec zabrinuto. 
- Nije, je l se nesto desilo? 
- Hajde samo da kazemo da je ubio, svoju majku.. - Promumlala sam zadnji deo.
- STA? - Yuno je pitala - JE L' SAM POGRESNO CULA? - Samo sam otisla u svoju sobu i legla u krevet, nisam mogla da sklopim oci. Sve vreme sam razmisljala o Livaju, pogledala sam na sat. Samo je sat vremena proslo od toga kad sam ja legla da spavam. Ustala sam, Hange je i dalje radila nesto u svojim beleskama, ali pored nje su bile i neke tecnosti. Nex i Yuno su joj pomagali. Okrenuo se Nex. - Oh, Ena, ustala si?
- Mdaa.. ne mogu da zaspim. - Promumlala sam. - Je l' dosao...? - Yuno je samo pokazala glavom da nije. Otisla sam do sobe i skinula spavacicu, zatim naravno, obukla se normalno, uzela sam topli dugacak kaput. Noci ovde su kao zimi, a danju vrucina, sto je jako cudno. Obula sam se. Zaustavila me je Yuno tako sto mi je stavila ruku na rame. - Strasno je napolju sada, ne bih ti preporucila da ides sama, da krenemo mi sa tobom? 
- Vi pomazete Hange, ne bih bas da vam stajem u ''put'', bicu u redu sama. 
- A sta ako sretnes TekeTeke? - Pojavio se Nex. 
- TekeTeke? - Pocela sam da se cerekam. 
- Zapravo i nije smesno.. - Rekla je zabrinuto Yuno i obavila ruke oko Nex-ove ruke. 

- Ko je to? - Uozbiljila sam se. 
-  Teke Teke je duh jedne mlade ucenice koja tumara zeleznickim stanicama. U zivotu,ova devojka je bila ''zrtveno jagnje''; ljudi su uvek pravili sale na njen racun. Jednoga dana na zeleznickoj stanici posle skole,njeni "prijatelji" su odlucili da joj stave Cicada bubu  na njeno rame. Nazalost ovo se ispostavilo kao fatalna greska. Bila je toliko uplasena,da je pala sa platforme direktno pod najbrzi voz u Japanu (Shinkansen). Njeno telo je od siline udarca bilo podeljeno na dva dela. Sada ona kruzi zeleznickim stanicama, i prevlaci svoje delove. Poznato je da ubija ljude sa svojom kosom i baca ljude pod voz kako bi i oni bili pokoseni surovom brzinom voza i osetili njenu bol. Njeno ime je "Teke,Teke" ili "Bata,Bata" zbog buke koju ona proizvodi prevlaceci svoje telo naokolo.  
- Ouu... ali.. ma bicu u redu, kada se pojavljuje? 
- Nocu, sada je 11, ako pozuris i uspes da nadjes Livaja na vreme, pre 00:00 - 03:00, posto se ona pojavljuje izmedju tih sata.. 
- Pojavljuje se na zeleznicama, je l' da? - Klimnuli su glavom oboje. 

- Da, mi smo je jednom videli, jedva smo uspeli da pobegnemo, imali smo neku nezamislivu srecu.. 
- Zamalo moj Nex da zavrsi pod vozom.. - Yuno je skoro uplakano izgovorila i stegla drzanje oko njegove ruke. 
- Ma u redu je, kako se secam, nismo se kod zeleznice rastali... barem nadam se, nisam obracala paznju na mesto.. samo znam da je neka velika suma bila tamo. A sa druge strane zgrade, mislim, sve normalno, ali nisam se obazirala. Uglavnom, bicu ja u redu, idem na to mesto, vi slobodno nastavite da pomazete Hange, ne brinite. 
- Je l' si sigurna? - Rekla je Yuno. 
- Daaa, opusteno, brzo cu ga naci ako je na istom mestu.. 

- Nemoguce da je satima sedeo na istom mestu.. 
- Znam, ali provericu, trazicu ga ovako okolo, nadam se da cu ga naci. - Nasmejala sam se i otvorila vrata. 
- Cuvaj se Ena, da ti dam mozda sekiru? - Pitala je Yuno. 

- Sprdas se? - Pocela sam da se cerekam, ali me je gledala skroz ozbiljno. 
- Ne, mi uvek imamo oruzje sa nama, ovo nije normalan svet odakle si ti dosla Ena... 
- I u skolama svako obavezno ima neki nozic, da se pazi, ovde je sve to normalno... - Dodao je Nex. 
- Ou... Ali gde cu sekiru da nosim? 
- Hange je razvila tehnologiju ovde, imamo sekiru koja izgleda kao mali pravougaonik, velicine cigle ali je tanje, i moze da se otvori i izadnje sekira, to mi nosimo, stvarno bi bilo ludo da vucaramo ogromne sekire sa nama, znas? - Malo se nasmejala Yuno. 
- I upravo radim na novom modelu. - Rekla je Hange. 
- Dobro, dajte mi samo taj komad. - Hange je otisla do sobe i vratila se sa malim predmetom nalik kutije u obliku pravougaonika. 
- Malo je komplikovanije za koriscenje, radim sada na laksim upravljanjem.
- U redu je, snacicu se, nemam vremena sad, dugo sam se zadrzala, pola 00:00 je, moram da pozurim ako mislim Livaja da nadjem. 
Zatim sam samo izletela. Cula sam kako u daljini Hange vice da je previse komplikovano i da bih trebala ostati da mi objasni, ali sam samo nastavila da trcim, nemam vremena.