Welcome To Our World

Peti deo

I tako, odvedeni smo u policijsku stanicu, trenutno se pravim da sam van svesti jer je onaj policajac tako lep, nemojte me pogresno shvatiti, al u ovakvoj situaciji, bez obzira sta se desilo, treba iskoristiti priliku da te neko nosi. 
- Da, polijte je vodom. - Cuo se glas i naglo sam skocila iz lezeceg stava. - Znao sam da si budna. - I tako nije se ni nasmejao. Sta je ovo samo nalecem na momke bez ikakvih reakcija na licu. 
- Emmm.. .hehehe... zanemarimo to, nego zasto ste me boli? 
- Oh, vadili smo ti krv. 
- ZASTO? 
- Trebamo da te pregledamo, Samara je mogla da vam prenese zarazu.
- Kakvu?

- O tome cemo posle. Sad mi kazi, zasto si se pravila da si onesvescena? Impresioniran sam da nisi ni mrdnula prstom kada smo ti vadili krv.
- Uh, sto se tice vadjanje krvi, ja bol ne osecam jer su mi toliko puta vadili krv da vise ono, ne obracam paznju.  
- Zasto su ti toliko vadili krv? 
- Pa bila sam mnogo bole--- Dok sam pricala sa policajcem, njegov kolega je dotrcao do njega u zurbi i gledao me cudno. 
- Imamo problem. - Rekao je. 

- Sta je bilo? 
- Aparat ne pokazuje nista za njenu krv, grupa ne postoji. 

- Sta? - Joj sad ce ko zna sta da mi rade. 

- Dodji da pogledas samnom. 
Tako sam i ja za njima posla iako mi nista nisu rekli. Kakve su onda ovde grupe krvi i zasto moja ne postoji? 
- EYYY MISTER POLICEMAN, I DON'T WANT NO TROUBLEEE~ - Pocela sam da pevam iz sprdnje ali nije pomoglo.  
- Odakle si ti? Ime? 
- Ena, a Viiiiiiii? 

- Yang Seangbae. 
- Zvacu te Bae, lakse je. - Medjutim, dzabe da to kazem kada ovde ne postoje drugi jezici, i nece skontati na sta mislim smrc. Oke, vreme je na ozbiljnost. 
- Kako god, mada bi mogla vise postovanja da pokazes. 

- Aaaa,, a ti bi na ''vi''? 

- Da, ako moze. 
- Dobro, izvinite. - Iznervirala sam se. 
- Khm... odakle si?
- Ne znam kako da vam to objasnim. 
- Dovedite naucnicu, ona bi mogla nesto da kaze o ovome. - Rekao je Bae.  
Culo se ludo kikotanje i...
- HANJI? Sta ces ti ovde? 
- Ena? Sta ces ti ovde? 
- Prestani da obrces pricu? STA OVO TREBA DA ZNACI? U SVE SE MESAS. *Dijamant margarin/majonez* (moralasam sorrynosorry)  

*A/N: I'M SO SORRY EVO DVE NEDELJE KASNIJE NASTAVLJAM DA PISEM I EVO MALO PRE USLA U WATTPAD, VIDIM NESTO FINO RECOMMENDED I NMG DA NE UDJEM EVO EVO, NASTAVLJAM, uh.. sta sam bese htela da napisem.. o joj boze trebam manje mojeg izleta i humora da ubacujem ovo je 'oror jebote, ne moje tragi komedicne pricice, check out mah romance shit story which is new but who cares, I'll just shut up* 

- E-Ena.. nije tako kao sto izgleda.. - Oke ovo se pretvara u neki romance shit. 
- Hanji, sta ti radis ovde? 
- Pa ja radim ovde takodje samo sto sam retko ovde.. retko dobijamo zanimljive slucajeve.. Yang, ona zivi samnom, nema nista sumnjivog ili tako necega, vec sam upoznata sa njenom situacijom ali jos ne znamo sta da radimo. Je l' ima neka novost za Livaja? 
- To je on? - Pitao je Bae.
- Da, a sta mu se desilo? 
- IZGLEDA KO NEKA LUTKA JEBENA. - Viknuo je Nex besno, ja sam samo klimala glavom. 
- Kao da se sva krv izvukla iz njega.
- Sto je veoma moguce.. - Rekla je Hanji, zabrinuto, gledajuci u pod. 
- I STA MOZEMO? JE L MOZEMO KRV DA MU DONIRAMO? EVO JA DAJEM SVOJU. - Rekla je neka devojka. 
- Ne Petra, mrtav je, sad je vec kasno. - (A/N: Prc Petra kucko jedna) 
- Ko si ti? - Pitala sam, cisto radi radoznalosti. 
- Ja sam zelela da se udam za njega... 
- Ko bi se udao za tu mrcinu.. ah da, ti.. 
- Nemojmo tako da pricamo o mrtvom coveku.. - Gledali smo u njegovo telo kako je lezalo nepomicno na bolnickom stolu. 
- Mozete li barem da ga sklonite? Ne mogu da ga gledam ovakvog.. - Promumlala sam. 
- Hanji, a sta je ovo zapravo? - Pitala je Yuno. Kada se zapitam sama, da, ovde i policija, i naucnica, i bolnica.. kakvo je ovo mesto? Hanji je samo cutala, ignorisala. 
- Sklonicemo ga kasnije. - Rekao je Bae. - Za sada moramo neke analize i deo koze da mu uzmemo, verujemo da ga je TekeTeke zarazila necime, i ona isto tako izgleda, samo sto je polu ziva, tako da trebamo da utvrdimo sta je to. - Neko me je nezno uhvatio za ruku, blago sam vratila tu paznju osobi, misleci da je Yuno. 
- Sve ce biti u redu Yuno, nacicemo tu TekeTeke i iskasapicu je-- 
- O cemu ti Ena? - Gledala me je Yuno, namestavajuci se u zbunjujuci pozu, stavljajuci ruke, wait.. RUKE NA STRUK. Okrenula sam se naglo i vrisnula. Levi je imao otvorene oci, i stisaj je postajao jaci. Poceo je nokte da mi zabija u kozu, koza je pocela da mi plavi, i postepeno sivi od ruke. 
- W T F!? - Nisam mogla mrdnem uopste, sto sam se vise opirala, sirilo se. - POMOZITE. - Vec sam pocela piskavim glasom da vristim, odjednom je sve stalo, pustio mi je ruku, Bae je drzao neku vrstu shockera u rukama. Hvala k-- Bejetu.. Pogledala sam u ruku, nije se nista sirilo, ali nije htelo ni da prestane. - Hanji.. sta sad..? - Odjednom je pocelo u glavi sve da pisti.. i nakon toga.. crno.

Vracala sam se iz skole sa svojim prijateljima, Marie i Kenneth, bila sam besna.
- KAKVA KRAVA, ZASTO MI JE DALA JEDINICU? 
- Zato sto si mozda pisala bolesnu pricu? - Rekao je Kenneth. 
- Rekla je da mozemo bilo kakav zanr da pisemo! A i uostalom, mislim da mi je prica veoma zanimljiva, zanemarimo samo te urbane legende i crevca po podovima, mislim ono, samo ta crevca zapravo, stvar je u tome da bude strasno ako je horor... 
- Da, ali profesorka nije ocekivala tako nesto od tebe verovatno.. mislim, i nas je malo zacudilo, ali, sta se desava kasnije? Procitala je par recenica da bi rekla da je to nebulozno. 

- Znaci svidjalo vam se? 
- Da. - Oboje su klimnuli glavom. Vec smo stigli do moje kuce, vreme je da se rastanemo. Pozdravili smo se, i opet se besnilo vratilo. Usla sam dramaticno u kucu, bacajuci skolsku torbu na pod. Majka je pritrcala. 
- Ena, sta je bilo? 
- KRETENKA OD PROFESORKE MI DALA JEDINICU! NE SVIDJA JOJ SE MOJA KNJIGA! - Izvukla sam knjigu iz torbe nakon sto sam ''dopuzila'' do torbe. Ah, a bas sam se trudila i da korice budu lepe, crtala sam sama a onda stampala, i sve ilustracije sam ja radila.. Kuchisake, TekeTeke, Samara, Ak--- 

Naglo sam se probudila, zadihana. Odjednom sam refleksno udarila nekoga pored. 
- Ej, ej, smiri se! - Glas se cuo, vidljivost je postala bolja, Sela sam i uhvatila se za glavu. 
- Smiri se.. - Ponovo je glas rekao. - Nisi ti kriva sto mi se ovo desilo, nemoj sebe da krivis.. - Podigla sam glavu, gledajuci ispred sebe u Yu, u vec drugom stanju, krvavu, raspadnutu. Pocela sam da se skupljam na krevetu, pokusavajuci da vrisnem, glas nije izlazio. Ne, ovo opet mora da je neki san. Prilazila je sve blize, uhvatila me je za nogu. Ne, ne.. " NE! " napokon se glas ispustio, nastavila sam da se drzim za glavu, vec placuci, vristala sam, skupljena na krevetu. Odjednom su se vrata naglo otvorila. 
- ENA! 
- H-Hanji..? - Pogledala sam u nju i pocela sve vise u cosak da se guram. Gledala sam sa strane, Livaj je nestao. To je.. halucinacija..? 
- STA SE DESILO? ZASTO SI VRISTALA? - Pitala je zabrinuto, u panici. 

- Nije bitno vise.. samo sam imala los san.. 
- Moras pojesti nesto.. - Usla je Yuno sa Nexom, drzuci, po predpostavci, toplu supu. 
- To ce ti osveziti glavu. - Rekao je Nex. 
- H-Hvala.. - Krenula sam da uzmem ciniju, medjutim, ruke su mi se previse tresle. 
- Uff.. kako ces ovako da jedes? Neces moci ni kasiku da drzis.. - Rekla je Yuno. - Ja cu te hraniti! - Nasmejala se. 
- H-Hvala Yuno, ali ne mora s-stvarno, mogu sama! Ostavite ovde supu, ja cu se odmoriti, je l' to u redu? 
- Ne, moras pojesti dok je topla! - Rekla je Yuno, namrsteno. 
- Dobro, pojescu je nekako, ali sama. 
- Neces odustati? - Mrdnula sam glavom levo-desno - Ne. - Argh.. u redu.. ali kada se vratimo, da bude pojedeno. Izasli su. Uzdahnula sam se i nasmejala, eh, fini ljudi.. 
Gledala sam u onu supu minutima, krenem da uzimam kasiku, ali se zaustavim, nisam ni gladna pravo receno, posle takvog sloga ne mozes prosto jesti i zaboraviti..
- Da li da te nahranim ja? - Bila je ispod kreveta.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------

TADAAAAAAAM~ Let's fuck up your minds <3