*Narrator's P.O.V*
Nakon sto je Ena ispratila Edwarda i Alphonse-a na stanicu, imajuci pratilju Levija. Krenuli su da se vracaju kuci, dok joj se Levi usput izvinio za sve sto je lose rekao o njoj, misleci da bi mogli da krenu sve ispocetka. Ali, Ena je bila vec dovoljno povredjena, do te mere da prosto ne moze da mu oprosti.
Zatim su resili da se vracaju u miru i tisini. Ali su se ubrzo zaustavili nakon sto ih je Yuno pretekla.
Levi: Otkud ti ovde? Bez Nex-a?
Izvukla je ogromne siljate makaze, terajuci Levija da se zaledi u mestu, neocekivajuci Kuchisake. Ena ga je uhvatila za ruku i krenula da trci nazad ka stanici.
Ena: Levi, zar nismo pobedili? - Pustila mu je ruku nakon sto je primetila da je krenuo konacno da se pomera. - Zasto si se tako zaledio? Koj ti je? - Jedva je izgovarala dok je trcala. - Mogla bih vise da vezbam, nesto sam jako umorna.
Levi: Nemozemo je pobediti, ona je duh koji vecno zivi.
Ena: Ali.. - Onda se zaustavila, posmatrajuci da li je Kuchisake negde u blizini. - Ako je zaposela Yuno, onda ce Yuno da umre, zar ne?! KAKO JE UOPSTE MOGLA DA UDJE U VASU KUCU?
Levi: Nasu* kucu. - Krenuo je da je ispravlja, davajuci joj do znanja da je prihvacena kao porodica, ali ona nije marila za time. - I meni je cudno, nesto nije u redu sa time. Nemoguce prosto. Yuno je skroz bila normalna pre nego sto si izasla da odpratis.. - Zaustavio se, neizgovarajuci njihova imena.
Ena: Ok, ok, kapiram. Sacekajmo je, mislim da je vreme da se borimo onda. - Ena je krenula da se pretvara u svoj oblik, dok je Levi izvukao svoj noz koji obicno nosi sa sobom, na svu srecu.
Levi: Otkud tolika hrabrost? A i uostalom, ne mozemo da je pobedimo. - Levi je primetio da nesto nije to- to sa Enom. Izgledala je drugacije od prosle transformacije. - Da li mozda sve radi kako treba..? - Promumlao je. Ena je izduzila svoje nokte i cekala.
Ena: Hrabra sam zato sto sam se setila necega... jako.. - U to vreme, Kuchisake se pojavila iza drveta i krenula da trci za njima. Levi, primetivsi je, je opet krenuo da bezi. Ali se zato Ena drzala i krenula da trci u susret Kuchisake, sto je cak i tog duha iznenadilo. - Oprosti, Yuno. - Ispruzivsi prste koje seku sve zivo i mrtvo, probola je kroz telo Yuno. - Da te vidim, Envy. - Lice koje se mutiralo izmedju Yuno i Kuchisake se pretvorilo u momka po imenu Envy. Vratio se unazad i nasmejao se.
Envy: Hmm, dobro zapazas, kako si znala? - Levi je zaprepasceno posmatrao Envy-ja.
Ena: Pticica mi je rekla. - Ena je nastavila da ga napada sa noktima, koristeci i svoj rep koji moze da izdruzi. - Taman si dobar za vezbanje. - Envy je krenuo da izbegava i besni.
Envy: Kako si ostala ziva do sad, tako cu te i ubiti, smrtnice. - Levi je konacno resio da krene u akciju i brani Enu, koja se zapravo dobro snalazila. Sto se vise puta transformisala, bolje je radilo.
Levi: Ko si ti? - Bacio je noz ka Envy-ju, pogodivsi ga u glavu, sto ga je nateralo da padne na pod. Prestao je da se pomera. - Pff, izgleda da je samo neki propao eksprimenat. Slaba tacka mu je glava. Idemo, Ena. - Uhvatio je za dlan i krenuo da je vuce za sobom.
Ena: Stani, nije mrtav. Znam ko je on, sretali smo se. - Odjednom je Envy poskocio od pozadi i udario Levija, koji se onesvestio, padajuci na beton bespomocno. Ena, koja je i dalje bila u svojoj formi je mirno posmatrala Envy-ja, znajuci da je nece napasti. - Envy, sta bi ovo trebalo da znaci? Zasto si nas napao?
Envy: A zasto mislis da bi trebao da odgovorim na tako nesto, takvoj maloj balavici kao sto si ti? - Ena je brzo ispruzila nokte i pogodila ga u grudi. Samo se regenerisao. - Mislim da bi trebala da vezbas te nokte jos vise, nisi ni blizu mojoj koleginici. - Krenuo je velikom brzinom da trci ka njoj, udarajuci je u ruku, jer se izmakla na vreme. Okrenula se ka njemu, spremna da ga ponovo napadne ali se ipak zaustavila jer je primetila da je Envy vec krenuo da se vraca svojim putem. Poslednji put se okrenuo ka njoj. - To ti je bilo dobro, ali pazi se jos vise seldeceg puta. I da.. - Nasmejao se malo. - prenesi pozdrav onom prcvoljku.
Ena: Znaci, zbog njega si dosao? - Krenula je da dobacuje glasno, jer je vec bio dovoljno odaljen. Nije nista odgovorio, nego samo nastavio. - Hej, nije lepo ignorisati me.. - promumlala je i sela na beton pored onesvescenog Levija. - Izgleda da cemo morati ovde da odspavamo, ne mogu da te nosim. Tezak si. - Utvrdila je nakon sto je pokusavala da ga podigne i makar prebaci na ledja. - Eh, da postoje telefoni kao u mom svetu, da samo nazovem Nexa ili Yuno. Meni je najteze. - Nastavila je da prica sa samom sobom i uzdahnula. - Ovako se prikazujes kao snazan i bez straha, - Skrenula je pogled ka Livaju - a lik te je samo zakacio u glavu i... mrak. - Vratila se u normalan oblik i samo legla.
-
Yuno: Dragi, sta mislis, gde su Ena i Levi? Nesto ih jako dugo nema, pogotovo sto su otisli samo da isprate Edwarda i Alphonsea. Mislim, bas je cudno, pogotovo.. - Pogledala je u prozor kroz kojeg se mogao videti samo cist mrak.
Nex: Mislis Ena je otisla, al je on pratio? Nemam pojma, mozda se nesto stvarno desilo. Ali sam siguran da su mogli da se snadju sami. Opet, Levi je sa njom, njemu niko ne moze nista, plus ona ima svoje sposobnosti sad.
Yuno: Hmmm, najverovatnije si u pravu. Sigurno je sve u redu.
Legli su zajedno u krevet kao i po obicaju, Yuno je naslonila glavu na njegovo rame, zevajuci. Nex ju je prigrlio i krenuo da se igra sa njenom kosom, sto ju je jos vise teralo da spava. Zatim ju je poljubio u obraz, nasmejavajuci je. - Volim te, Nex.
Nex: Volim i ja tebe. - Prekrio ih je. - Od sutra pocinje skola, bolje bi bilo da odmorimo lepo, znas? - Medjutim, Yuno nista nije odgovorila, sto je bilo cudno za Nex-a. Okrenuo se ponovo ka njoj, samo da je nadje skroz potonulu u snu. - Obicno ne radis ovo, pre nego sto kazes laku noc. Izgleda da si se bas umorila. - I tako je i on sklopio oci, tonuci u san.
-
Seungbae: Kako to mislite da je vec sedma zena ubijena na isti nacin?
Policajac 1: Svako telo koje smo pregledali imaju istu ranu, kao da je kopirana s' jednog tela na drugo. Ovo je jako precizno, kao da ta osoba ima poseban potpis od koga pravi rane i ubija. Nema razlike.
Seungbae: Onda se stvarno suocavamo sa nekim ozbiljnim serijskim ubicom.
Policajac 1: Naravno, tek je proslo 7 dana. Svaki dan po neka zrtva. Cak ni ne pokusava da sakrije telo.
Glavni policajac njihovog sektora, Yang Seungbae je razmatrao nove fajlove koji su neprekidno stizali. Ponovo je bacio pogled ka Eninom fajlu, ali se ubrzo vratio ka novim ubistvima. U fajlovima je pisalo da im je glava rasprsnuta, svakoj zrtvi, na istom nacinu. Ubica je samo isao protiv samohranih majki.
-
Dete je sedelo na betonu, placuci pored novog prekrivenog tela. Spremno da se otima, skidajuci carsaf, vristeci jos vise za majkom, iako nije razumelo sta nije u redu sa njom.
- MAMA, MAMA. - Vikalo je bespomocno, u trenutku kada je Seungbae usao u prolaz, govoreci svojoj koleginici da skloni telo, a zatim davajuci lekciju ostatku zasto nije u redu ostavljati malo dete pred lesom.
Policajac 1: Seungbae, ovo je vec... - zastao je. - 9. zrtva.
Seungbae: Kako to mislis? Imali smo do pre sat vremena 7 zrtvi, je l' si siguran da je ista osoba?
Policajac 2: Pronasli smo jos jedno telo pre nekih pola sata.
-
Bilo je jutro. Ena je i dalje lezala na betonu pored Levija koji je vec bio budan, pokusavajuci da je podigne al' ne probudi. Pokusavao je da ustane sa njenim telom na njegovim rukama, ali mu nije uspevalo, osecao se skroz slabo. Na svu srecu, ili nesrecu, to je nateralo Enu da se probudi. pogledala je gore ka njemu i naglo iskocila, obarajuci njega i samu sebe.
Ena: Sta to radis?! - Pruzila je prste kao da je bila u svom novom obliku. Zatim je shvatila da se samo probudila i da joj niko ne preti da ce je ubiti. - Otkud ti ovde?! Sta radimo uopste?
Levi: Zar se ne secas sta smo sinoc radili? - Ena je ustala, podizajuci i Levija.
Ena: Daa... sad sam se setila. Inace, staris, ne mozes da me podignes. - Nasmejala se al' joj je ipak malo bilo zao.
Levi: Ne bas, nego nisam dugo trenirao, bas sam se nesto zapustio. Otkako je krenula Hange da eksprimentise po meni. Bice sve u redu, vraticu se ja u formu brzo i lako. Bolje da pripazis na samu sebe.
Ena: Na sta si mislio? Je l' bi to trebala da bude neka pretnja? - Stavila je ruke na bokove.
Levi: Ne, nego.. danas ti krecu casovi, zar ne? Gotov raspust.
Ena: Molim? To je danas?! Da sam znala, ne bih se ni borila protiv Envy-ja! Ionako nisam imala sanse, znam da je mnogo popustio. Video si i sam, od jednog udarca si samo.. - Zaustavila se nakon sto je primetila da je Levi krenuo da se ljuti. - Nista, krenimo. Bio raspust al' opet cu zakasniti na prvi dan, nista nije drugacije od mog sveta. - Krenula je da se kikoce i hodajuci ka pravcu kuce. Levi je krenuo za njom, posmatrajuci je od pozadi.
Levi: Ena, kakav je tvoj svet? - Ena se nije zaustavila niti pokusavala da odgovori. Samo je nastavila.
Ena: Zasto ne zelite da mi kazete kako da se vratim? Levi, sad kad znam sta i ko sam, nema smisla da ostanem ovde. U redu je, ne trebas da budes fin prema meni i da se teras na to. Znam svoje mesto, nije tesko samnom raditi. Mozda bi i bilo lakse da sam znala od samog pocetka, znas? Ovako je bas bezveze, pogotovo nakon sto sam dobila osecanja za tebe. I sam znas. Je l' lepo gledati kako zena istog lica kao tvoja bivsa ljubav pati? U ne bas tako normalmom univerzumu.
Levi: Ne teram se ni na sta. - Samo je tako kratko i prosto odgovorio. Ena je stisla zube i ubrzala korak, takodje malo stiskajuci pesnicu. Htela je svasta u tom trenutku da mu kaze ali je cutala. Samo je nastavila putem.
-
Hange je sedela u kuhinji, lupajuci jaja sama sa sobom. Nije zelela da se bace, pogotovo sto je Ena mnogo ofarbala. Smoreno ih je jela, grizeci svoje prste, uospte ne pazeci sta radi. U tom momentu, i dalje skoro u snu, Yuno je usla u prostoriju.
Yuno: Dobro jutro.. - Promumlala je, stavljajuci vodu za kafu. Za sebe i Nex-a koji je i dalje lezao u krevetu, ne misleci da ustane skorije. Nikome se nije islo u skolu. Ko zna koje govno bi ih cekalo tamo. A mozda i ne.
Hange: Ena i Levi se jos nisu pojavili, sta li se desilo?
Odjednom su se zacula ulazna vrata. Yuno je odma krenula da doceka Enu, ali je samo usao Seungbae. - Oh, Seung, otkud ti ovde da 'navratis? - Hange je ustala sa stola, ostavljajuci jaje koje je ljustila. - Nije te odavno bilo, hajde, sedni malo, taman Yuno kuva kafu.
Yuno: To je za Nex-a. - Napucila se.
Hange: Samo dodaj jos vode, dosao je gost, ne moras ovako da se ponasas. Ako ti je toliko stalo do njega, daj mu svoju kafu. Prosto? - Yuno je krenula da besni, spremna da prospe svu onu skoro kipecu vodu po njoj.
Seungbae: Hvala, Hange, ali nisam dosao povodom toga, da budem gost. Nego sam samo dosao da te upozorim. Imamo nekog serijskog ubicu koj hara u ovom gradu.
Hange: Serijski ubica? To je zanimljivo! Sta imas da kazes o njemu/ njoj?!
I tako je Seungbae krenuo da objasnjava Hange sta se zapravo desilo, svaki detalj, pa i onaj najmanji, ne toliko vazan. Jer je to Hange. Ona je kao najveca tracara u svetu, sve mora da zna ako misli da nekome treba pomoc.
Hange: Al, zar nisi rekao da samo ide na samohrane majke? Onda sam ja citava i bezbedna, zar ne?
Seungbae: Ali si ipak zena. I ti isto, Yuno. Pazi se. - Okrenuo se ka njoj, a ona je samo klimnula glavom a zatim krenula da u svoju sobu da probudi Nex-a. - Takodje sam shvatio. - Nastavio je. - da izgleda ove zene nisu slucajan pogodak da su samohrane. Kao da ih je pratio/la i namerno i ubijala nakon nekog vremena. Jos jedan zanimljiv detalj jeste da ne mozemo ni njihovu decu da pronadjemo. Sinoc smo imali srece sto smo dosli na vreme. Dete od poslednje zene sto je bila ubijena je bilo na sceni. Plakalo je za njom.
-
Ah, skola. Vec je krenula. Yuno i Nex su zajedno sedeli u klupi kao i po obicaju, prigrljeni i veoma umorni. Skoro pa su spavali.
ŞİMDİ OKUDUĞUN
Welcome To Our World
ParanormalDa li je ovo san? Secam se da sam pre par sati bila obicna tinejdzerka koja je isla u 8. razred, osnovne skole. Medjutim, probudila sam se na potpuno drugacijem, nepoznatom mestu. Gde sam ja to? Ustajem, prvo sto vidim jeste na vratima " Welcome To...