Welcome To Our World

Treci deo

Pocela sam da trcim ka mestu gde smo se videli zadnji put. Trcuci sam gledala malu kutijicu iz koje ce izaci sekira. Bas me zanima kako bi izgledala.. Da l je malecka cisto da bacis u nekoga da ga osamutis ili nesto veliko izlazi? Kutija je zapravo drvena sa metalnim ivicama koji su jako ostri, moram priznati, i ako nastavim da ih pipam, ostacu bez prstiju. Takodje ima neki cudan znak urezan na sebe, poput nekok krstica, ali nije krst. Takodje pokusavam da ga otvorim, cisto da budem spremna ako se neko sranje desi. Medjutim, ne mogu da ga otvorim. I sta cu sad? Trebala sam da ostanem da mi Hange objasni lepo... kakva sam curka. Pocela sam da panicim, i dok sam primetila, pala sam. Sitni retardirani kamencic. Kako? To samo meni moze da se desi u ovakvim stresnim situacijama. Medjutim, nisam mogla da pomerim desnu nogu. Okrenula sam se, tako da sam sela na asfalt. Pogledavsi u nogu, videla sam kako sam mnogo pocela da krvarim od obicnog pada. Krv je isla k'o fontana. Sta je sa ovim svetom? Sve morbidne stvari su mnogo morbidnije nego sto zapravo jesu. U mom svetu ovo bi pocrvenelo i imalo krv preko i obrisem rukom bukvalno. Gadno mi je da gledam svoju ogrebotinu koja je nenormalno pocela da pece. 
I da, sta sad da radim? Mogu da se samo roknem? Nemam ni cime, jedino da se ubijem sekirom ako skontam kako se otvara. Uzdahnula sam duboko i legla na asfalt, rasirila ruke i noge, i odjednom je pocela kisica da pada. Pa super. 
Onda sam pocela da cujem neki cudan zvuk, od cega sam se najezila. Kao '' tap, tap, tap ''. Wtf je ovo.. Nesto me je poguralo da ustanem i bez obzira na bol, pocela sam da trcim kao debil.  Medjutim, taj zvuk nije prestao, nego se priblizavao, pogledala sam malo oko sebe i primetila sam da sam zapravo kod zelezniske stanice. Joj Boze, zar sam bas ovde morala da padnem i da se razvlacim ko krpa da me ono stigne? Je l' to TekeTeke? Ne zelim da se okrenem da pogledam u to niti da cekam. Sakrila sam se ispod nekog kamenog mosta, iza zida. Izdahnula sam i proklizila na zidu i sela. Medjutim, nesto mi je zapalo za oko pa sam ustala da pogledam. Bila je to neka zena. 
- Je l' ste uredu gospodjo? - Medjutim, cutala je, pa sam je samo pipnula, a ona se okrenula. Zamalo da vrisnem, odaljila sam se, krv je bila na njenoj odeci i kozi. Pocela sam da bezim, ponovo. Noge su me same vodile, i nenormalna snaga je izlazila iz njih. Toliko se plasim za svoj zivot. Odjednom sam cula neko kako zove moje ime, okrenula sam se. 
- LIVAJ! - Viknula sam, i osmeh mi se pojavio na licu, pruzila sam ruku i krenula da trcim ka njemu. A onda sam stala, nesto cudno se desavalo, iza njega se pojavljivala crna kosa, obavijala ga je.
- TRCI!

- STA SE DESAVA?
- TRCI SAMO.
Neke ruke su se pojavile na bokovima, polako su klizile. Pocela sam u panici da pokusavam da otvorim sekiru. Medjutim, nista se ne desava. Bacila sam je na pod i pocela da je gazim, samo da se otvori, ali nista. pre nego sto sam mogla nesto uraditi, izgleda da je bilo gotovo.. Ne.. nemoguce.. mi smo besmrtni.. nakon sto ona ode, on ce biti u redu.

- ENA, PAZI. - Cula sam jos neki poznat glas.
- YUNO?

- KAKO MOZEMO DA TE PUSTIMO SAMU? BEZI, TO JE TEKE TEKE, LIVAJ JE MRTAV.
- ZAR NIJE REKAO DA SE REGENERISEMO!?
- Nazalost ne.. - Odjednom se Hanji pojavila pored mene, rekavsi mi to, a zatim me je povukla za ruku i onda smo pocele da bezimo.
- ALI REKAO MI JE! - pocela sam da placem.

- Saberi se sad, objasnicu ti. - Odmakla sam se od nje.
- NE. - Pocela sam da trcim ka tom mestu, a u mom pravcu Yuno i Nex.
- IDIOTE, BEZI NAZAD, OVO NAM JE DRUGI PUT DA BEZIMO OD NJE, GOTOVO JE, TRCI.

- ALI LIVAJ! ZAR VAM NIJE STALO?
- STALO NAM JE, AL' NE MOZEMO DA GA ZALIMO SAD, AKO NASTAVIMO DA IDEMO I CEKAMO CUDO - Yuno me je zgrabila za ruku i pocela da trci samnom. 
- MOGUCE JE DA JE PREZIVEO AKO IMA SEKIRICU KOD SEBE, A I NISTA OD OVOGA SE NE BI DESILO DA ME NISI SASLUSALA KAKO DA JE OTVORIS. TVOJE TELO SE NIJE NAVIKLO NA OVAJ SVET JOS I NEMAS ONDA ''PRAVA'' DA IH KORISTIS. 

- KAKO TO MISLIS? 
- IMA SANSE DA CES NESTATI U ROKU OD 24 SATA, AKO OSTANES, ZAUVEK SI TU. 
- AKO NESTANES, NEMA TE VISE OVDE NIKAD. 
- STVARNO? 

- Da, to ne zavisi od nas i ne mozemo nista da uradimo povodom toga, kao da te zaustavimo il' tako nesto. To ce se samo odrediti. 
- ALI LIVAJ.. 

- Svidjao ti se? - Hanji se okrenula ka meni i tuzno me pogledala. 
- NIJE TO U PITANJU, NEGO MI JE DRAG KOLIKO GOD GOVNO DA JE BIO. 

- Mozda smo ga i spasli, nije ga dovoljno stisnula da jos dusu ispusti, al' nismo mogli da rizikujemo da ga povedemo sa nama, tezak je on momak bez obzira na visinu. - Rekla je Yuno.  
Dosli smo u kucu napokon. Usla sam unutra u legla na pod automacki. 
- Sta ce sad biti..? - Prekrila sam lice rukama, srce me je bolelo. Ovaj dan je uzas.. Ovde sam tek neko vreme, i volela bih da se vratim kuci, da zaboravim na sve ovo, da ispadne da je san, ili uopste da se ne prisecam. Da vidim kako mi prijatelj ubija majku, ili kako umire? Ne verujem da su ga spasili.. mozda vremenski ali vec je bio onesvescen od stiskanja.
- Kada malo bolje razmislim, nije 24 sata, nego kada se probudis sutra. Sve zavisi gde ces se probuditi. - Rekla je Hange. Ako se probudim sutra, idem u skolu.. hjoj. Sta da radim? Ovo mesto je uzas, i jos sam besm--.. 
- Hange, zasto Livaj nije besmrtan? 
- Opet moja krivica.. - Promumlala je. Ustala sam i rastegla se. 
- Kako to mislis? 
- Ubrizgala sam u njega neki serum, medjutim, efekat bi trebao skoro da prodje, taj serum cini osobu slabijim da ima jako slabu regeneraciju, i onda ako je tesko povredjen, nece moci odma da se regenerise od neceg teskog tako da ce umreti. 

- Zasto si to napravila uopste?
- Ljudima je dosadilo da budu ''besmrtni'' pa sam to stvorila. Kada smo to testirali na njemu, posekli smo ga duboko kod noge, i stvarno ne moze da se regenerise lako, zato ga je to i usporelo u trcanju... 
- KAKO SI MOGLA NOGU DA MU POVREDIS KAD ZNAS DA TREBA DA BEZI OD RAZNORAZNIH SRANJA OVDE? 
- Zapravo nije ni smeo da izlazi iz kuce dok efekat prodje, ali je pojurio za tobom kada si pobegla od mog eksprimenta. Kada razmislis, ti si kriva za sve. - Samo sam je tupo gledala. Sad sam ja kriva? 
- Otkud sam ja znala za to? I KO MU JE KRIV STO JE ISTRCAO ZAMNOM? NISAM HTELA TO. 
- Ne bi trebala da je krivis Hange, - Rekao je Nex, i Yuno je klimnula glavom - Nije stvarno znala, nije to samo njena krivica, nego tvoja sto si napravila lose ekspriment koji je podivljao i napravio masakr ovde. 
Nisam zelela vise da slusam raspravu pa sam otisla na spavanje. Nadam se da cu se probuditi u mom svetu. 
.
.
.
.
.
.
*Jutro*

- Mmmnhh.. - Polako sam otvorila oci i protrljala, pogledala sam oko sebe, o ne... Ostajem ovde. Medjutim, tek primetih da su svi u mojoj sobi, osim Livaja naravno.. Poskocila sam malo.

- Samo smo hteli da vidimo je l' ces nestati i kako to izgleda. 

- Znaci hteli ste da nestanem, ha? 
- Neee, treba mi za moje eksprimente..~

- Ne spominji svoje eksprimente Hange. - rekla sam i pogledala u stranu. - A sada svi iz moje sobe, moram da se presvucem za skolu. 
- Mi smo vec spremni, - Rekla je Yuno - drzi ovu uniformu. 
Uniforma nista posebno nije izgledala, crni dzemper sa masnicom, i pantalone uz telo. I neke cipelice.
Nabrzinu sam se obukla i izletela iz sobe.
- Sta treba od pribora?

- Nista, pocetak skole je. 
- A zasto moramo da idemo? Zar nemamo godine? 

- Da niko ne bi posumnjao. Nemaju svi mogucnost da se regenerisu, hajde da kazemo, samo izabrani.